Игор Јурић упутио писмо Софијином тати: Оличење доброте и љубави

О речима Слободана Негића, оца убијене девојчице Софије у ОШ "Владислав Рибникар", изречене у емисији "Утисак недеље" и даље се прича у медијима.  

Отац девојчице Софије упутио је целој Србији поруку наде која је расплакала и дубоко дирнуло све.

Негић се на крају емисије надовезао на речи једне мајке која се укључила у програм, а која се пожалила да међу људима "нема емпатије". Негић се није сложио с тим.

"Данас сам у очима људи видео искрен страх за све нас. Када сам био на сахрани своје ћерке прилазило ми је пуно људи, за многе од њих уопште нисам знао ко су. Њима је било тешко да ми изјаве саучешће, а и мени да га примим све док у једном тренутку нисам почео да гледам у очи те људе. Сваког гледајући у очи се захвалим и благо наклоним. И онда су и ти људи почели да се осећају некако прихваћеним, као да се знамо од раније", рекао је Негић.

У емисији је  гостовао је и Игор Јурић оснивач Фондације Тијана Јурић.

После сусрета у телевизијској емисији, у којој су обојица очева говорила о недавној трагедији и београдској школи, Игор Јурић је објавио писмо у коме описује упознавање са Слободаном, и изнео утиске о њиховом сусрету. 

"Мислио сам да сам добар човек. Док нисам упознао Софијиног тату, Слободана. Упознали смо се тако што смо се загрлили и заједно плакали, јецали и у тишини, не говорећи ништа тешили један другог. А онда је Слободан, прекинуо тишину и тихо изговарао оно, што већ сви знамо: "Игоре, мени моја Софија толико недостаје…", започео је Јурић.

Он је констатовао да ће Слободана убудуће препознавати искључиво као Софијиног тату.

"Баш као што ја нисам Игор, већ Тијанин тата. Тако ми се обраћају људи који ме препознају на улици. 'Да ли сте ви Тијанин тата'? 'Да, јесам…' Тада те у тренутку преплаве два осећања, једно је огроман понос, други је огромна туга. Тако ће наставити животе Слободан, као и сваки други родитељ који је у овој страшној трагедији изгубио оне због којих овај живот заправо има смисла", додао је Јурић.

Он поручује да је неизмерно тужан и срећан јер га је упознао.

"Знам да ћу имати од кога да се учим доброти. Знам уз кога ћу моћи да ћутим. Знам ко ће ме разумети. Исто толико, жарко желим да загрлим и исто тако ћутим са сваким родитељем који ће испричати своје приче, о својој страдалој деци. И тек ћемо плакати када се њихове приче споје са Слободановом. Тек тада ћемо почети схватати колико је заправо ово велики губитак за све нас. Бар се надам да заиста хоћемо", написао је Игор и нагласио да смо дужни да на количину љубави и доброте коју је Слободан пружио свима нама, одговоримо на исти начин.

Јурић је подвукао да је важно да покушамо да боље разумемо своје ближње, али не само њих.

"И зато, због Софије и њеног тате, због све друге страдале деце и њихових родитеља, размислите како разговарате са својом и туђом децом, са својим пријатељима, својом родбином, познаницима и онима које не познајете. Да свако од нас буде бар мали, ако већ не може велики Слободан Негић. То дугујемо сваком страдалом детету у овој незапамћеној трагедији", нагласио је Јурић.

Према његовим речима, иницијативу би требало да покрену народни посланици.

"Напуните скупштину, и са највећим поштовањем у тишини и примереним речником разговарајте о овој муци која нас је снашла. Нама, родитељима страдале деце не значи ништа што се бесомучно вређате. Разговарајте између себе како да ове трагедије предупредимо и спречимо. И бар док су седнице посвећене овој трагедији, покушајте сви да будете бар на кратко, Слободан Негић. Ја ћу покушати да научим да будем добар као он. Знам да је то готово немогуће али покушаћу. Покушајте и ви. Због Софије и сваког другог страдалог детета. Софијин тата, Слободан Негић. Оличење доброте", поручио је он у писму.

Подсетимо, Негић је у поменутој емисији објаснио како је његова ћерка добила име. Крај његовог излагања су ауторка Оља Бећковић и гост Игор Јурић дочекали у сузама.

"Моја Софија је добила име тако што смо Миланка (њена мајка) и ја хтели да се мало нашалимо, пошто сам ја магистар филозофије, фило-софиа, а њено девојачко презиме је Мудреша, па смо јој онда дали име Софија. И ово што ћу вам сада рећи је нешто што је она мене научила. Било је ситуација у којима је мама љута, што је соба стварно у хаосу. И ако бих ја покушао њу да заштитим тако што ћу са мамом да расправим ствар, ја бих у ствари само довео до још горег проблема и оставио, окренуо се и отишао да се бавим неким мојим стварима. Као што Игор (Јурић) каже, можемо да затворимо прозор или да нешто ударимо руком од сто и мислимо да смо решили. Софија је увек била једино задовољна када бих је ја саслушао, гледао у очи као одраслу особу и када би видела да смо њена мама и ја пуни љубави, да превазиђемо те разлике и та неслагања. У овом случају могу да кажем "номен ест омен". Њено име је стварно њена судбина. И мудрост тог детета ме је научила да и данас сваког од вас гледам у очи и да будем захвалан што ми пружате емпатију. Уопште не мислим да нема емпатије међу људима! Има је пуно, погледајте Игора (видно уплакан), погледај се, Оља, иду ти сузе. Људи, хвала вам свима! Схватите да је понекад једини разлог у човеку да се бори то што има људе око себе и да овде треба да научимо велику лекцију о томе да се ради о нама, о нама људима, о нашим судбинама. Моја судбина је тешка, али ја ћу је носити и то баш онако како ме Софија, као што име каже, мудро научила томе", поручио је Слободан Негић.