РТ Балкан анализа: Србији је место на Путиновој безбедносној конференцији

У тренутку када Запад покушава да стегне обруч око својих савезника, док Кијеву шаље војну помоћ, чиме продужава сукоб у Украјини, у Москви се одржава безбедносна конференција на којој учествује 90 делегација из различитих земаља и међународних организација, а присутни су и представници Србије.

На 11. Међународни састанак високих представника задужених за питања безбедности из Београда је отпутовао директор Безбедносно-информативне агенције Александар Вулин.

И председник Републике Српске Милорад Додик учествује на конференцији, дан након што се састао са руским председником Владимиром Путином.

Вашингтон је већ успео да реагује на овај сусрет. Стејт департмент је увидео нову прилику да Додику удели критику како је његов "потез кратковид" и да не служи интересима грађана Републике Српске.

Додик у Москви: Српски народ је био прва жртва хегемоније САД и НАТО

"Стаза која води демократској, просперитетној и безбедној будућности, што сви грађани БиХ желе, укључујући становнике РС, пролази кроз Брисел, а не кроз Москву. Стога сматрамо Додиков пут контрапродуктивним и надасве штетним", кажу из Стејт департмента.

Србији је место на конференцији у Москви

Србији је место на скупу који је посвећен безбедности у Европи и свету у тренутку глобалне конфронтације и сталне ескалације напетости, каже за РТ Балкан некадашњи шеф наше дипломатије Живадин Јовановић.

"Све то не оставља по страни ни једну земљу на свету, а поготово не земљу у срцу Европе као што је Србија. То погоршање безбедносне ситуације у Европи и свету итекако се одражава на међународни положај и виталне интересе Србије", појашњава Јовановић.

Како напомиње, Београд то највише осећа кроз ескалацију притисака у вези са питањем статуса Косова и Метохије, те да се од нас стално тражи да се де факто и де јуре одрекнемо дела своје постојбине.

Као дипломата са великим искуством, Јовановић указује да су конференције један вид мултилатералне дипломатије која може помоћи тражењу начина да се сукоби смире.

Учешће Србије види као успостављање равнотеже у политичком дијалогу са свим важним геополитичким факторима.

"У дужем периоду дијалог Србије се води само на линији Београд - Запад. То никако није добро за формирање објективне слике о укупној ситуацији и сагледавање интереса Србије и путева за најбољу заштиту њених интереса", напомиње Јовановић.

Наш саговорник указује на опасност усмерености на политички дијалог само са једном геополитичком опцијом, те да дијалог само са Западом не може бити добар.

"Ово је прилика да Србија прошири партнере за политички дијалог о свим питањима и да афирмише своје интересе и ставове. Препуштајући се само Западу, односно НАТО-у и ЕУ, не може бити део уравнотежене спољне политике и то не може бити најбољи пут за заштиту српских интереса", сматра Јовановић.

Додаје да Србије има потребу да се идентификује са глобалном већином у свету коју не чине ни НАТО ни ЕУ, те да тако покаже везу са актуелним глобалним трендовима који иду ка мултиполаризацији и изградњи новог праведнијег, европског и светског безбедносног поретка.

Генерал у пензији Митар Ковач, који је директор Евроазијског безбедносног форума каже да ова се ова конференција одржава у веома тешком тренутку по глобалну безбедност.

"Веома је добро што Руска Федерација прави међународне скупове као одговор на све оно што чини Америка са колективним Западом покушавајући да прикаже своје стратешке смернице као међународне потребе", каже Ковач.

Имајући у виду велики број учесника, Ковач оцењује да ће бити важно видети до којих смерница и закључака су дошли и како себе виде у наредним процесима престројавања света.

Зашто није јавно најављен одлазак српске делегације

Примећује да су представници Србије без јавне најаве отпутовали у Москву, док се други сусрети са западним званичницима често најављују и по месец дана раније.

Одсуство јавне најаве, Ковач види као последицу константног притиска Запада на Србију.

"Верујем да у власти постоји бојазан да медијско оглашавање о одласку наше делегација у Москву и учешћу на конференцији може бити изазов или повод за нове притиске и уцене далеко веће него што су сада", оцењује Ковач.

Одлазак Вулина на конференцију наш саговорник види као сигнал западним центрима моћи да Србија има алтернативу.

"Народ ту алтернативу осећа и одавно на њу указује, као и на сву погубност изјава политичара да Европска унија, а самим тим и Запад, немају алтернативу. Веома је тешко и погрешно давати такве изјаве данас или оријентисати државу ка том центру моћи који ће недвосмислено постојати само као један од центара у мултиполарном свету. Не постоје стратешки разлози да ми будемо део тог света који нам је донео сва зла у последњих 30 година, како на свим просторима где живе Срби, тако и у погледу односа Запада према Србији и питању КиМ", закључује Ковач.