Историчар Бојан Димитријевић у „Локомотиви”: И даље живимо у поделама из Другог светског рата

Током претходне недеље, амбасадор САД у Београду Кристофер Хил је, након церемоније додела награда Независног удружења новинара Србије позвао на спровођење правде и кривичну одговорност за извршиоце у случају убиства новинара Славка Ћурувије. Захтевање правде у случају Ћурувијиног убиства није спорно по себи, али је дискутабилно ко на спровођење правде позива. 

У оквиру пројекта "Цена рата" Браун универзитета објављена је студија о страдалима од директних и индиректних последица америчких ратова у Авганистану, Ираку, Пакистану, Сирији, Јемену, Либији и Сомалији.

Према овом истраживању, у ратовима које су Сједињене Државе покренуле на Блиском истоку и у северној Африци након напада од 11. септембра директно или индиректно је страдало најмање 4,5 милиона људи, а расељени су милиони.

У истраживању је такође наведено да број директних и индиректних жртава рата у текућим сукобима широм света наставља да расте, те да је тешко разликовати ратне жртве од оних који су страдали услед сиромаштва, болести и гладовања који нису изазвали нратом.

"Ратови који су покренути почетком двехиљадитих и даље су у току и милиони људи широм света живе са њиховим последицама и умиру од њих", наводи се у извештају, у којем се детаљно описује како жене и деца "трпе највећи део ратних разарања".

Док се представници западног естаблишмента позивају на правду и правичност у Београду, у Аустралији се одржавају демонстрације и врши се притисак за ослобађање Џулијана Асанжа, новинара који је оптужен за шпијунажу и опасност по националну безбедност САД. 

Стела Асанж рекла је да је живот њеног супруга Џулијана Асанжа "у рукама аустралијске владе", док је молила званичнике аусталијске државе Канбере да утичу на САД да зауставе прогон оснивача "Викиликса". Прошло је више од 1.500 дана откако се Џулијан Асанж налази иза решетака у Лондону у опасности од изручења Сједињеним Државама, где му прети казна од 175 година због оптужби за шпијунажу. 

Аутори подкаста у првом делу емисије коментарисали су и испад високог представника ЕУ за спољну политику и безбедност Жозепа Бореља, који је на конференцији за медије помешао Београд и Белгородску област, те посету председника Републике Српске Милорада Додика Москви, као и предстојећи други круг председничких избора у Турској.

У другом делу емисије гост је био историчар Бојан Димитријевић, са којим су аутори подкаста Тиосав Пурић и Марко Николић разговарали о процесима рехабилитације који се воде у Србији, успесима и неуспесима у процесима који су окончани, поделама у друштву и новонасталим изазовима за српско друштво.

"Иако је прошло 80 година од Другог светског рата, тај усуд подела на постјугословенском простору и даље постоји у свести људи. Овде се и даље делимо по линијама подела из Другог светског рата. Лепљење етикета није новост и могу рећи да поделе постоје и у другим државама постјугословенског простора. Негде су архиви доступнији и боље законски регулисани. Иако је код нас 2005. године донет закон којим је дошло до изједначавања равногорског и партизанског покрета, то није потпуно прихваћено", изјавио је Бојан Димитријевић.

Локомотива се емитује сваке суботе у 19 часова.