Србија и Балкан
Како се на Балкану значајно изменио однос у сагледавању главног кривца за конфликт у Украјини?
Напори владајућег естаблишмента у Словенији да усклади пулс домаћег јавног мњења са курсом који Бела кућа преко Брисела диктира државама Европске уније нису уродили очекиваним плодом - истраживања показују да, упркос ригорозној цензури и русофобичној реторици већине словеначких медија, "плебс" и даље, чак све више показује разумевање за руске аргументе о правим разлозима сукоба у Украјини
Када је Роберт Голоб као новопечени словеначки премијер прошлог јуна на самиту држава НАТО у Мадриду на питање новинара Би-Би-Сија коментарисао однос Балкана према рату у Украјини, изненадио је окупљене новинаре ни мало очекиваним одговором, због чега је и на домаћој политичкој сцени пожњео љуте критике. У међувремену се опаска, због које су Голоба чак и њему наклоњени медији осудили као незналицу на пољу међународне политике, преточила у реалност и у његовој држави. Занимљиво је подсетити шта је то тако "скандалозно" изјавио словеначки премијер на самиту лидера НАТО-а, а што од тада све више добија на тежини.
Голоб је у осврту на рат у Украјини јеретички нагласио да би развој ситуације у Украјини можда био другачији да је НАТО у односу према њој поступао онако како је поступао према Кини; у истом даху је подвукао свеприсутан руски утицај на Балкану који се не сме занемарити, јавио је тада "Јутарњи лист".
Голоб је, на маргинама тада нетом завршеног самита НАТО-а, на питање извештача Би-БиС-ија ("Долазите из комшилука који се сматра прилично нестабилним. Јесте ли забринути због ситуације на Западном Балкану?") простодушно признао да већина грађана овог региона, а нарочито Словени, нису имуни на ставове Москве већ су им наклоњени, што не важи и за локалне владе.
"Већина становништва Западног Балкана, посебно Словени, тренутно је на страни Русије. Наклоњеност становништва Балкана према Русији не смемо занемарити", казао је словеначки премијер и упозорио на дотадашње грешке Запада према Русији, из чега, како је додао, треба извући поуке.
"Догађаји би се можда одвијали друкчије да је НАТО у односу према Украјини поступао онако како је поступао према Кини. То је лекција из које морамо учити", истрчао се Роберт Голоб на свом првом већем појављивању на међународном паркету у улози словеначког премијера.
После тога се на његов рачун сручила лавина осуда чији је заједнички именилац био да тек устоличени председник владе Словеније ниже политички лапсус за лапсусом јер по свету шири – руску пропаганду.
Бивши менаџер великог енергетског државног предузећа, не нарочито искусан у политици, брзо је научио лекцију из мадридске епизоде и од тада доследно пази да не искочи из колосека "заједничке спољне политике" зацртане у Бриселу и Вашингтону.
У свим потоњим иступањима је упорно понављао ритуалне фразе "о ничим изазваној руској агресији на Украјину", а приликом посете Бучи 31. марта ове године у друштву Владимира Зеленског и премијера Хрватске Андреја Пленковића, Голоб се у ширењу мржње према Русима толико занео да је (поново) шокирао гледаоце изјавивши да "смо (Словенци) сви Украјинци, и козачког рода".
Једногодишњи напори владајућег естаблишмента у Словенији да усклади пулс домаћег јавног мњења са курсом који Бела кућа преко Брисела диктира државама Европске уније нису уродили очекиваним плодом - истраживања показују да, упркос ригорозној цензури и русофобичној реторици вец́ине словеначких медија, "плебс" и даље, чак све више показује разумевање за руске аргументе о правим разлозима сукоба у Украјини.
На то сада у свакој прилици упозорава и потпредседница Европске комисије и комесарка за вредности и транспарентност Вера Јоурова, која се недавно пожалила немачком "Билду" да "у многим земљама расте наратив да Русија није агресор, већ жртва", чиме је и сама признала да за Европску унију борба против дезинформација уистину није борба против лажних информација, већ против оних које одскачу од одобреног наратива Уније.
Чини се да је и Голоб "џабе кречио", иако непрестано понавља флоскуле научене после "гафа" у Мадриду - недавно је агенција за истраживање јавног мњења "Валиkон" објавила да после нешто више од годину дана од почетка рата у Украјини све већи број грађана Словеније одговорност за нови рат на тлу Европе приписује Сједињеним Америчким Државама.
Анкетом под називом #НоваНормалност проверено је како словеначка јавност реагује на кључне политичке и економске прилике. Треба напоменути да су подаци јавно доступни, као и да истраживање #НоваНормалност не финансира ниједна компанија, појединац или организација.
"Приметна је промена у перцепцији ко је одговоран за рат у Украјини. У истраживању #НоваНормалост које је спровела агенција 'Валикон', годину дана од почетка рата у Украјини, проверили смо кога грађани у највећој мери сматрају одговорним за рат. Већина, 63 одсто испитаника, одговорност за рат приписује Русији, што је осам процентних поена мање него у марту прошле године. Са друге стране, сада готово половина испитаника, чак 47 одсто, одговорност за рат у Украјини приписује и САД, што је десет процентних поена више него пре годину дана", упозорили су истраживачи.
Однос у сагледавању главног кривца за рат у Украјини се тако значајно изменио, из готово 71 одсто према 37 одсто на 63 одсто према 47 одсто; сада је разлика само 16 процентних поена, док је на почетку рата дупло више тачније 34 одсто више анкетираних негирало кривицу Америке.
Приближно исти проценат, нешто мање од петине, одговорност за рат приписује Украјини (18 одсто, што је проценат више него пре годину дана); готово исти проценат одговорним сматра НАТО блок (17 одсто).
Још већа различитост оцена у погледу одговорности за избијање рата уочљива је у земљама Западног Балкана. Становници Хрватске склонији су да одговорност за рат у већој мери припишу Русији (74 одсто) него њихови суседи у Словенији. С друге стране, и Америку сматра одговорном за рат сличан проценат Хрвата као и Словенаца, 44 одсто.
У мањој мери него у Словенији, одговорност за рат становници суседне државе приписују Украјини (14 одсто) и НАТО-у (13 одсто).
И у Босни и Херцеговини се смањује удео оних који одговорност за рат приписују Русији, са 61 одсто на 55 одсто, док 46 одсто испитаника одговорност за рат приписује САД, слично као у Словенији и Хрватској.
Сасвим другачија слика је у Србији, где је Америка већински означена одговорном за рат (64 одсто), што је највећи проценат у региону. НАТО је на другом месту са 44 одсто, што је скоро десет процентних поена мање него пре годину дана, док 28 одсто испитаника одговорност за рат сваљује на Русију. Агенција "Валикон" напомиње да у Србији расте број оних који виде кривца за рат и у ЕУ (24 одсто), али и режиму у Кијеву (21 одсто).
Истовремено, све више се круни поверење не само у ЕУ и НАТО, него и у владу Роберта Голоба; његова популарност опада од краја прошле године, а почетком 2023. анкете су откриле да је већ склизнуо у негативну зону, што значи да се повећава број бирача разочараних у политику коју води. У последњем мерењу расположења бирача, измерени ниво наклоности грађана у одлуке владајуће екипе у Љубљани био је најнижи до сада, тачније -18, што је 40 поена мање од највишег нивоа поверења измереног јуна прошле године, када је износио +22. По свему судећи прећуткивање очигледних истина и понављање спољнополитичких фраза скованих у мануфактурама у Бриселу и Вашингтону – није се словеначком премијеру нарочито исплатило…
