Кардинал Кох: Папа би желео да посети вашу лепу земљу
Папина жеља да посети Србију неупитна је, али да би до те посете дошло неопходни су званични позиви са српске стране, рекао је председник Папског савета за унапређење јединства хришћана кардинал Курт Кох.
Један од најутицајнијих ватиканских кардинала борави у вишедневној посети Београду где ће се први пут срести са патријархом српским Порфиријем, обишао је католичку заједницу у престоници и служио у катедрали Узнесења блажене Девице Марије.
Кардинал је у интервјуу Танјугу рекао да је не само сигуран, већ зна колико би папа био срећан и радостан уколико би имао прилику да посети "ову лепу земљу". Међутим, како је објаснио, не ради се само о папиној жељи за посетом, већ томе треба да претходи позив, пре свега, Владе Србије, али и Српске православне цркве, с обзиром на то да је земља већински православна.
"Однос СПЦ и Свете столице веома је леп и пријатељски и желео бих да се још више продубе ти односи", рекао је кардинал Кох.
Он је истакао да би волео да се што боље упозна са српским патријархом и да га саслуша, како би сврсисходније водили дијалог о односу СПЦ и Свете столице. Открио је и да је са много страна чуо похвале на рачун српског патријарха о његовој отворености и жељи за дијалогом.
Швајцарски кардинал посетио је Србију пре седам година, када се састао са државним врхом и тадашњим патријархом српским Иринејем. Он је те 2015. чак два пута био у Србији, у фебруару и у мају, па, иако су после сусрета са поглаваром СПЦ објављена само штура саопштења, било је више него јасно да је покренуто важно питање у односима две цркве: питање канонизације Алојзија Степинца и отварање дијалога на ову тему.
Иницијатива је потекла од српске цркве: патријарх Иринеј упутио је 2014. године папи Фрањи писмо у којем је затражио да се канонизација загребачког надбискупа, чије деловање у Независној држави Хрватској СПЦ сматра спорним, одгоди за неко друго време, или поново размотри.
Уследила је посета кардинала Коха, који је наводно српском патријарху донео одговор папе на његово писмо. Кох је за српске медије тада изјавио да тема јесте дијалог о Степинцу, али и да се ради о поверљивим разговорима две цркве. Убрзо након његове друге посете Србији, објављена је одлука Свете столице да оформи мешовиту православну-католичку комисију о Степинцу.
Јавност није сазнала много о резултатима рада комисије коју су чинили црквени великодостојници СПЦ и Католичке цркве у Хрватској, али је по завршетку њеног рада папа Фрациско изјавио новинарима да, док је он на трону Светог Петра, Алојзије Степинац неће бити проглашен за свеца. Степинца, који већ има статус блаженог и чији је процес канонизације формално завршен, до уздизања у ред светих Католичке цркве дели само папин потпис.
Већи део хрватске јавности, међу којима и поједине бискупе, изненадиле су папине речи, које су биле зачињене његовом констатацијом да је Иринеј "велики патријарх" и да га занима само истина, као и поглавара Римокатоличке цркве.
Папа Фрациско, спремношћу да уважи аргументе српске цркве, па и доброг дела српске јавности, када је реч о догађајима и личностима из периода Другог светског рата, отворио је пут ка томе да се на могућност његове посете Србији гледа са више благонаклоности него у случају његових претходника.
Јавност је, на пример, оштро реаговала на најаву патријарха Иринеја да би волео да на обележавање 1.700 година од доношења Миланског едикта у Нишу дође и папа Бенедикт XVI. На страну што су многи били скептични да ће се руски патријарх, јер су сви православни патријарси присуствовали тој великој прослави, први пут састати са римским папом у Србији. То се десило тек касније, 2016. на Куби, и то за мандата папе Франциска.
Патријарх српски Порфирије, у једном од првих интервјуа за српске медије по ступању на светосавски трон, на питање о могућности посете папе Србији рекао је да би прво требало да учини тзв. мирне посете православним поглаварима, које иначе још увек није обавио, а тек онда да размишља о сусрету са папом.
Из СПЦ је, такође, више пута објашњавано и да евентуални позив поглавару Римокатоличке цркве може да упути само Свети архијерејски Сабор, највише црквено тело.
Што се тиче "државних" позива, они су више пута упућивани, како од владе тако и из Председништва, независно од тога ко се налазио на њиховом челу.
