Меморандум после Меморандума: Како је интерни документ САНУ доспео у Куртијеву владу

Заједница српских општина јесте тројански коњ који Београд покушава да подметне "Косову" не би ли припремио пут за његову поделу, тврди заменик премијера привремених приштинских институција и главни преговарач Приштине Бесник Бисљими, и као доказ својих навода позива се на "нонпејпер који је израдила Српска академија наука и уметности".

Документу под насловом "Анализа улоге и значаја формирања Заједнице српских општина у контексту заокруживања српског света" аутентичност још није потврђена, а датиран је на 7. фебруар ове године и наводно га је потписао академик Василије Крестић.

"Оснивање ЗСО није циљ само по себи, већ представља један важан корак ка свеобухватном циљу 'српског света' који се поклапа са територијом бивше Југославије", тврди Бисљими на основу тог текста.

Са фотографија које је Куртијев заменик објавио на Твитеру види се да је реч о концепту, односно радној верзији документа, а посебно збуњује чињеница да је у горњем десном углу папира назначено да је он "само за интерну употребу".

Не би ово био први пут да Српска академија наука и уметности има проблема са кртицама у својим редовима, будући да још није заборављен ефекат чувеног Меморандума САНУ, који је 1986. године, исто као незавршен нацрт, објављен у "Вечерњим новостима" а затим злоупотребљен као "доказ" српског национализма и великосрпских чежњи. 

Бура коју је изазвао Меморандум кулминирала је тврдњом да је он означио и "кључни моменат у распаду Југославије".

Под условом да је документ аутентичан, поставља се питање, како је до дописа који је "само за интерну употребу" у Српској академији наука и уметности дошао функционер такозваног Косов? Ко је, дакле, био ровац који је заменику премијера привремених приштинских институција доставио радну верзију документа који су смели да виде само српски академици?

"Питање коначног успостављања ове Заједнице не само да би имало позитивне ефекте по свакодневни живот и интересе Срба на Космету, већ би она представљала само корак ка очувању државотворног српског националног програма, отелотвореног у синтагми ’српски свет’ - како у културно идентитетском, тако и у националном смислу, и то у историјски веома значајном тренутку, када су поједине суседне земље потпомогнуте западним делом међународне заједнице усмерене на сатанизацију свега онога што носи епитет српског, при чему је по среди један опасан вишедеценијски континуитет базиран на изградњи сопственог идентитета негирањем туђег, у овом случају српског", пише у документу који објављује Бисљими.

Због овог навода Куртијев заменик тврди да је "српски свет" еволуција "Начертанија", односно политичког програма Србије који је за кнеза Александра Карађорђевића написао министар унутрашњих дела Илија Гарашанин 1844. године, а према коме је Србија је требало да ради на уједињавању с Босном, Херцеговином, Црном Гором и Северном Албанијом.

Србија, према Гарашанину, на овај део територија полаже "свето право истороческо" будући да су оне чиниле Душаново српско царство из 14. века.

"Не чуди околност да су поједини сегменти друштва у државотворној синтагми 'српски свет' препознали потенцијал за израстање у својеврсно Начертаније 21. века. Упркос временској дистанци, у симболичком смислу је веома важан тренутак настанка ових идеја, с обзиром на то да нас историја учи да су најзначајније националне идеје увек настајале у изазовним и тешким, никад срећним, временима за сваку, па тако и српску државу и народ", наводи се у тексту који објављује Бисљими.

Додаје се и да формирање ЗСО треба да буде врхунски национални императив, односно "специфични друштвени и политички, али и идејни нуклеус", из кога ће, како се наводи, наставити да буја "државотворна и интегративна агенда јединственог и недељивог 'српског света'".

"Почетни дизајн ЗСО је ирелевантан, пошто ће се његове надлежности развијати и користити због финансијске подршке Београда и релативног недостатка надзора од стране Владе Косова. Ове надлежности ће на крају довести до стварања нове Републике Српске са циљем територијалног одвајања албанске и српске територије. То ће онда приморати међународну заједницу да призна постојање два национална ентитета на Косову и апсолутну аутономију у областима ЗСО", предвиђа Бисљими, додајући да би уз апсолутну самоуправу ЗСО постала кукавичје јаје на територији Косова.

Функционер такозваног Косова који се, позивајући се на "Начертаније", очигледно доказао као добар познавалац историје територије на којој живи, односно историје Србије, додаје и да је главна компаративна предност коју Србија планира да користи њена економска супериорност у региону.

"У садашњим околностима, крајњи циљ 'српског света' не може се остварити искључиво политичким средствима. Морају се користити и друга средства, укључујући верске механизме са потенцијалом политичког утицаја у суседним земљама у којима делује Српска православна црква. Оснивање ЗСО би стога требало да буде кључни императив за српске креаторе политике, пружајући језгро за вековни циљ уједињења српске нације", коментарише Бисљими документ који је објавио.

За крај своје анализе српских интереса, Куртијев заменик истиче да "нон-пејпер" САНУ савршено објашњава зашто Београд инсистира на ЗСО, али, упозорава да би међународна заједница баш зато требало да преиспита своје инсистирање да се формира Заједница српских општина.