Ко су губитници, а ко победници у Црној Гори: Бачено 29.500 гласова, на чију штету?

Ванредне парламентарне изборе у Црној Гори обележила је рекордно мала излазност. Своје бирачко право јуче је остварило 56,4 одсто гласача, док је на претходним парламентарним изборима излазност била 76,6 одсто, а 2016. 73,3 одсто.

Могуће је да је узрок томе то што су се грађани преморили од излазака на биралишта, јер су ове године већ гласали у два круга председничких избора или што су ово били први избори који нису представљани као судбински за земљу.

Оно што нико не може да оспори је да је понуда била велика. Никада од увођења вишестраначја у Црној Гори није било више опција на изборима, чак 15 листа.

Из свих изборних штабова синоћ се чуло како су партије задовољне резултатом, али се нико није претерано радовао. Разлог је јасан, влада не може да буде састављена без коалиције, а већ постоји превише размирица међу политичким опцијама. 

Када се узму у обзир лоша излазност и неопходност прављења шире коалиције како би влада била стабилна, право је питање ко је победник а ко губитник на овим изборима.

Бачено више од 9 одсто гласова

Након претходних парламентарних избора одржаних 2020. године у Скупштину Црне Горе ушло је 27 представника просрпске коалиције "За будућност Црне Горе". Био је то шири савез више просрпских партија међу којима су били Демократски фронт, Уједињена Црна Гора Горана Даниловића, Радничка партија, Социјалистичка народна партија, Права Црна Гора Марка Милачића али и друге мање просрпске странке.

Тако удружена, та коалиција освојила је 32,55 одсто гласова, односно 133.261 глас.

Три године касније, на овим изборима просрпске партије учествовале су појединачно.

Коалиција која је носила исти назив - "За будућност Црне Горе", а коју сада чине Нова српска демократија Андрије Мандића, Демократска народна партија Милана Кнежевића и Радничка партија освојила је према пројекцијама 14,7 одсто, односно око 45.000 гласова што преведено на посланичка места значи 13 мандата. Ова пројекција се до краја пребројавања гласова може изменити за евентуално један мандат више.

Друга просрпска опција која је ушла у Скупштину је коалиција Социјалистичке народне партије и Демоса. Они су освојили 3,1 одсто гласова, односно око 9.500 гласова, што преведено у посланичка места значи два мандата.

У збиру ове две опције прикупиле су око 55.000 гласова што је велики пад у односу на претходне парламентарне изборе. Као последица тога, уместо некадашњих 27 посланика, просрпска опција у новом сазиву, према прелиминарним резултатима, имаће укупно 15 представника у Скупштини.

Таквом резултату допринеле су многе листе које су се представљале као просрпске, које су однеле гласове, али нису успеле да уђу у парламент.

Испод цензуса, према подацима Центра за мониторинг и истраживање остало је чак шест листа.

У питању су листе Покрета за промене Небојше Медојевића, Покрета Преокрет, Социјалдемократске партије, Народне коалиције коју су направили Дејан Вукшић, Марко Милачић и Владислав Дајковић, листа "Ми можемо" и Народна коалиција - др Владимир Лепосавић.

Када се саберу гласови које су ове листе освојиле добија се 9,7 одсто гласова који су бачени. Они ће се према Д'онтовој формули расподелити на две најјаче листе, односно на Покрет Европа сад и Демократску партију социјалиста.

Како је излазност била 56,4 одсто, односно, гласало је 305.760 бирача, то значи да 9,7 одсто чини скоро 29.500 бачених гласова.

На чију штету су бачени гласови?

Право питање је на чију штету су гласови бачени. Када се анализира које странке су остале испод цензуса, међу њима су две које се декларишу као просрпске.

Када би се сабрали гласови које су освојили представници просрпских опција које су остале испод цензуса, добија се четири одсто, односно више од 12.000 гласова који су пропали, јер те странке неће ући у Скупштину.

Да је формирана шира просрпска коалиција, простим сабирањем процената, та опција би на овим изборима освојила скоро 22 одсто, односно имала би око 20 посланика.

Да ли су гласови бачени на штету просрпске опције може се видети пратећи тренд гласања и упоређујући га са првим кругом председничких избора у којима су учествовали Андрија Мандић и Горан Даниловић као представници просрпске опције.

Мандић је у првом кругу освојио 19,3 одсто, односно 65.386 гласова, а Даниловић 1,38 одсто, односно 4.652 гласа. Дакле, заједно су имали нешто више од 70.000 гласова или нешто више од 20 одсто.

У односу на то гласање које је одржано у марту ове године, пад у броју гласова за просрпске опције је свега 3.000 што није много, имајући у виду да је забележена ниска излазност.

Међутим, освојени гласови су лоше распоређени, односно превише расути на различите изборне листе, што је плаћено бацањем неколико посланичких мандата.

Када су синоћ проглашавани изборни резултати носилац листе "За будућност Црне Горе" Милан Кнежевић осврнуо се на нека истраживања која су коалицији коју је предводио предвиђала лош резултат и поручио да је опција коју води неуништива.

"Желим да се захвалим свим нашим гласачима јер су претрпели спинове и медијску хајку да нећемо прећи цензус и слично", казао је Кнежевић.

Потребно је напоменути да је Јаков Милатовић као кандидат Покрета Европа сад на председничким изборима у првом кругу освојио 28,92 одсто, односно 97.858 гласова.

Покрет Европа сад предвођен Милојком Спајићем у коалицији са још партија на парламентарним изборима освојио је 25,6 одсто, односно 78.300 гласова. Чак и ако узмемо у обзир ниску излазност, то је велики пад у подршци за партију којој су сви предвиђали велики успех и важну улогу у новој влади.

И коалиција Демократа и ГП УРА бележи велики пад у подршци бирача. На претходним парламентарним изборима освојили су 73.800 гласова, а сада око 38.000, што је скоро двоструко мање.