Србија и Балкан
РТ Балкан пита зашто нико неће у наставнике: Трећина места на катедри за српски језик непопуњена
Општи статус просветних радника у нашој земљи шаље кандидатима лошу поруку, кaже професор Филолошког факултета у Београду
Од 270 места које је држава одобрила за упис бруцоша на три катедре за образовање наставника српског језика или књижевности, после првог уписног рока на Филолошком факултету у Београду попуњено је свега 97.
Тренд малодушности за студирање неког од три смера - Српске књижевности и језика (35/90), Српске књижевности и језика са компаратистиком (26/60) и Српског језика и књижевности (34/120), очигледан је неколико година уназад, кажу саговорници РТ Балкан.
Вања Станишић, шеф катедре за Српски језик и књижевност Филолошког факултета у Београду напомиње да имамо распад матерњег језика, отимање његовог имена и наслеђа, и да то није питање само за филологе, већ је огледало читавог народа.
"Пад заинтересованости за српски језик постоји, он је непрестан и сталан, али процентуално, број кандидата није мањи него претходних година. Тако да није у питању ништа драматично, то је тренд који је могао да се очекује с обзиром на перспективе за посао. Млади не виде шта ће да раде овде, беже из Србије. Није филологија перспектива за многе, већ су то језици земаља у којима су услови за живот и посао бољи", наводи шеф катедре.
Према његовим речима, не примећује да због осипања у броју опада и квалитет знања.
"Сваке године има сјајних и мотивисаних студената, то је шанса и нешто што улива наду да ћемо преживети", наглашава наш саговорник.
Славко Петаковић, редoвни професор на Катедри за српску књижевност са јужнословенским књижевностима за РТ Балкан објашњава да србистика није изузетак, већ да пад интересовања бележе и други наставнички смерови, пре свега друштвено-хуманистичке науке.
"Нас увек истичу у први план, али то је генерално тренд код друштвених смерова. У питању је резултат општих, демографских и културних кретања. Драстични примери су физика и математика, јер будући студенти размишљају који профил ће им омогућити високе зараде и брзо запослење, врло су прагматични у доношењу одлука", објашњава проф. Петаковић и додаје да ће у два преостала рока обезбедити још 10-ак будућих студената.
Каже да међу бруцошима има носиоца Вукове дипломе, ђака генерације, добитника различитих награда са такмичења, тако да не стоји прича да им долази лош кадар.
"Општи статус просветних радника у нашој земљи не гарантује да се кандидатима који треба да се определе за професију просветног радника шаље добра порука. Потребна је добро осмишљена стратегија и увођење коренитих промена у различитим областима како бисмо се надали нечем бољем", његов је закључак.
Председник Одбора за стандардизацију српског језика проф. др Срето Танасић за РТ Балкан напомиње да држава мора да води рачуна о стању у дисциплинама од националног значаја.
"Време је за узбуну јер годинама влада оваква мода. Све док држава не каже да је српски језик битан и виталан, па примерено плати стручњаке и врати им достојанство, имаћемо овакву ситуацију. До тада имамо лекаре и инжењере који не знају матерњи, користе туђице и неписмени су", поручује Танасић.
Годинама су најпопуларнији на Филолошком факултету за упис студената енглески, шпански, италијански и скандинавски језик.
Слободних места за упис у првом року Београдског универзитета остало је и на Учитељском факултету, Географском, Физичком, Факултету за физичку хемију, Факултету за специјалну едукацију и рехабилитацију, Шумарском и Пољопривредном.
