РТ Балкан анализа: Шта за Србију значи приближавање АСЕАН-у?

Асоцијација земаља Југоисточне Азије (АСЕАН) одобрила је приступни захтев Србије у Уговор о пријатељству и сарадњи у Југоисточној Азији, саопштила је Влада Србије након састанка министара спољних послова АСЕАН-а у Џакарти (Индонезија).

Чланице те организације су Индонезија, Филипини, Малезија, Сингапур, Тајланд, Камбоџа, Лаос, Вијетнам, Брунеј Дарусалам и Мјанмар, а међу потписницама Уговора о пријатељству и сарадњи налазе се Кина, Индија, Јапан, Русија, САД, Турска, ЕУ, Француска и Велика Британија.

Листа делује далеко, али примамљиво, па се поставља питање колики значај има за Србију приближавање АСЕАН клубу, нарочито ако се има у виду да земље АСЕАН-а имају укупну популацију од 662 милиона људи и комбиновани бруто домаћи производ (БДП) од 3,2 билиона долара. 

На тај начин показујемо да нам је веома стало до сарадње са том значајном групацијом, оцењује за РТ Балкан Драгана Митровић са Факултета политичких наука у Београду и додаје да су неке од тих земаља јако велика тржишта, попут Индонезије или Сингапура.

"Неки су велики инвеститори, неке су чланице Г20, па та намера да интензивирамо сарадњу има и економски и политички значај. Ми можемо у економском смислу да рачунамо и на нека од тих тржишта, културну и образовну размену, размену у области инвестиција, тако да је то што гледамо отворених очију у том правцу - добра и позитивна ствар", каже Митровић.

У прилог томе иде и податак који је навела Влада Србије да је наша земља са десет чланица АСЕАН-а у 2022. години остварила укупну размену од 710 милиона долара, уз оцену да постоје сви изгледи да ће се тренд раста у трговинској размени наставити.

Према подацима Привредне коморе Србије које је пренела "Политика", наша земља је у тој размени, током првих девет месеци 2022. године бележила дефицит, "јер смо извозили дрво, машине за паковање, фосфате калцијума, комбиноване фрижидере и замрзиваче у вредности од свега 30 милиона долара".

"С друге стране, у истом периоду смо увезли паметне телефоне, каучук, палмино уље, интегрисана електронска кола, кафу и другу робу у вредности од 491 милион долара", наводи лист.

Четврта светска економија до 2030. године

Очекује се да до 2030. године Асоцијација држава Југоисточне Азије постане "четврта светска економија по величини", наводи се у саопштењу Владе.

"Политика" подсећа да је регион постао нарочито значајан током пандемије, када је због корона мера поскупео транспорт робе из Кине, што је узроковало пораст цена сировина и финалних производа, па се АСЕАН наметнуо као алтернатива.

Осим тога, свака чланица АСЕАН-а има неку специјалност и извозне производе по којима је позната, па су постали препознатљиви светској јавности као одговорни снабдевачи и поуздани партнери.

"Тако су рецимо Малезија и Вијетнам познати по производњи електронских уређаја, Филипини по текстилу и процесираној храни, Тајланд по аутомобилима и храни, а код економски развијенијег Сингапура реч је о полупроводницима и биофармацеутским производима", наводи лист.

Мање развијене земље АСЕАН-а додатно издваја и нижа цена производа у односе на оне које последњих година нуди Кина, а српски привредници ће због свих поскупљења сировина и материјала које су до сада користили, а које долазе из Кине, са поскупљењима транспорта и енергије, и те како ће гледати да смање трошкове.

Балансирање између Истока и Запада 

У политичком смислу, потписивањем Уговора показујемо да бринемо о развоју и унапређењу односа са различитим економијама и другим форматима сарадње.  

"То јача нашу позицију, повећава број наших пријатеља у свету, што има огроман значај у међународним телима, а то се наравно постиже и кроз билатералне односе са тим државама. Ми смо иницијативу покренули пре десет година, а овим се показује да се сад присећамо неких заборављених пријатеља и да желимо да обогатимо и оснажимо сарадњу и да она добије и политичке и економске садржаје", каже Митровић.

Подсећа да АСЕАН има различите формате сарадње са бројним државама - плус један са Кином, плус три са Кином, Корејом и Индијом, плус шест, Источноазијски самит итд.

"АСЕАН у политичком смислу има централно место у Азији и Пацифику и битан је за сваку од великих сила које настоје, свака из својих интереса, да их приволе на своју страну и они увек некако балансирају. Неке земље су ближе Кини, неке Америци. Међутим, увек су успеле да као АСЕАН очувају релативну независност и да опстану толике деценије као групација веома различитих земаља", наводи.

Потписивање Уговора показује да наш државни врх помно прати глобална збивања и савршено балансира између Истока и Запада, сматра Михајло Рабреновић, стручњак за стратегијски менаџмент.

"Управо је и суштина државног руковођења у томе да се пажљиво анализира окружење, не само Европе, већ на глобалном нивоу. Да се увиди у ком правцу иде развој земаља, подручја, интересних групација и да се томе прилагођавамо. Ова иницијатива, односно споразум, реч је о стратегијском предвиђању трендова услед пројекција које говоре да ће групација тих земаља битно да унапреди свој положај. Самим тим, Србија обезбеђује себи једну врсту стратегијске предности, благовремено", рекао је Рабреновић за телевизију Курир.