Председник Савета за српски језик: Радићемо на измени Закона о родно осетљивом језику

Један од приоритета недавно основаног Савета за српски језик је да се Закон о језику и писму што пре усклади са савременом језичком ситуацијом, а не с оном из давно нестале СФРЈ, изјавио је редовни професор Филолошког факултета Александар Милановић, уједно и председник поменутог Савета.

"Ми данас не знамо тачно где и када морамо користити службени језик и писмо, што је својеврстан апсурд, незабележен у савременим државама. Прочитајте пажљиво закон па ћете схватити после читања да нисте сигурни чак ни да ли је обавезна примена ћирилице, па и стандардног српског језика, у образовању, науци, медијима, администрацији или пословању! Све је то у постојећем закону непрецизно одређено", истакао је професор Милановић у интервјуу за "Политику".

Додао је да је постојећи закон анахрон, донет је 1991, и не може се прецизно примењивати, што се пак највише одразило на статус ћирилице у савременој језичкој култури, коју су почели потискивати латиницом многи, од фирми, банака и медија у страном власништву до појединих издавачких кућа.

Милановић је рекао и да се нада да ће Влада Републике Србије имати више слуха за ставове србистичке струке, но што их је имала до сада и да ће Савет, у којем постоји велико јединство у мишљењима, у директним разговорима с представницима власти моћи аргументовано да образложи своје савете и препоруке.

Председник Матице српске: Хоћете ли кажњавати и оне који не знају падеже?

Коментаришући промене српске граматике које је најавио Закон о родно осетљивом језику и драконске казне за оне који исте не буду примењивали, Милановић је рекао да нико не спори да у свим областима жене треба да буду равноправне с мушкарцима.

"Међутим, више су него спорне лингвистичке основе Закона, као и увођење вербалног деликта што се законом прописује. Није пожељан ниједан закон који предвиђа и јавно промовише промену свести, а поједина лингвистичка решења из различитих приручника који су у складу с мишљењима нормираним законом морају нас забринути (апостолка, бискупица итд.) јер не претендује само на промену српског језика но и на промену ванјезичке реалности", изјавио је проф. Милановић.

Закон о родно осетљивом језику је донет пребрзо и без консултовања релевантних институција у домену лингвистике (србистичких катедара, Института за српски језик, САНУ, Матица српска итд.) и зато у овом облику не би требало да се одржи, закључио је председник Савета за српски језик.