Од дискриминације до помоћи за пето и шесто дете: "Гледају ме као аждају са три главе"

Најављени родитељски додатак за пето и шесто дете није превише обрадовао многочлане породице са више од петоро деце које страхују да би најављене системске мере државе могле да их заобиђу, јер се не спроводе ретроактивно.

Држава је, наиме, до сада издвајала финансијску помоћ за прво, друго, треће и четврто дете, па су се родитељи са већим бројем малишана по правилу осећали дискриминисано и одбачено.

Председник Србије Александар Вучић је, гостујући на телевизији Пинк прошле недеље, решио да ту неправду промени најављујући родитељски додатак за пето и шесто дете који "неће бити једнократна помоћ", већ "системска - из месеца у месец".

И премијерка Србије Ана Брнабић потврдила је да ће држава дати додатну новчану подршку породицама са петим и шестим дететом.

"То неће бити једнократна, већ месечна, стална подршка као што смо то урадили са другим, трећим, четвртим дететом", казала је она за ТВ Пинк.

Милана Костић из Новог Сада, саветница за дојење, предузетница и мајка шесторо деце - узраста од три месеца до 13 година - каже да се не нада превише јер су је до сада разне помоћи мимоилазиле.

"Искуство ми је то показало. Ево, и сада сам се породила у априлу, па се на мене не односе од јуна најављене измене закона за предузетнице. Тако ће вероватно бити и са овим мерама. Али свака помоћ је добродошла, верујем да те суме које се сада издвајају веома значе, за разлику од оног доба када се добијало по 4.000 динара, што је месечно било довољно само за пелене", каже ова Новосађанка. 

Илуструјући колико је та сума мала, Костић наводи да мајке које немају довољно млека, за дохрану, односно за адаптирано млеко годишње у просеку троше између 2.000 и 2.500 евра.

РТ Балкан је покушао да код надлежних институција сазна кад би ове системске мере могле да ступе на снагу, али с обзиром да је за сада све на нивоу идеје, треба сачекати да Закон о финансијској подршци породици са децом прође све неопходне процедуре и буде усвојен у Скупштини Србије.

Из Министарства за бригу о породици и демографију кажу да су донели Решење о номиналним износима родитељског додатка, паушала за набавку опреме за дете, једнократне помоћи за рођење другог и трећег детета и дечијег додатка и цензуса за остваривање права на дечији додатак, који се усаглашава два пута годишње, 1. јануара и 1. јула.

"Родитељски додатак за рођење првог детета од 1. јула 2023. године износи 366.122, 62 динара. Родитељски додатак за друго дете, који се исплаћује у 24 рате, сада износи 324.772,08 динара (месечно 13.532,17 дин.), за треће дете, исплата у 120 рата, 1.948.632,48 динара (месечно 16.238,60 дин.), а за четврто дете 2.922.948,72 динара у 120 рата (месечно 24.357.90 дин)", навели су из ресорног министарства.

Из Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања за РТ Балкан кажу да су они надлежни за исплату новца, која ће почети чим закон буде усвојен - значи не пре септембра. 

Милана Костић признаје да би волела да подршка државе не буде само материјална.

"Мој супруг и ја нисмо стварали децу да би смо на њима зарадили или их посматрали као трошак. Волела бих да сам раније била изједначена са другим запосленим мајкама, да сам имала иста права по питању трудничког и породиљског боловања које траје до две године. Волела бих да деца имају места у вртићу, да могу да наследе књиге...", набраја Костић.

За маме предузетнице се уводе додатна права која имају и остале запослене породиље

Највећи је проблем, указује саговорница РТ Балкан - то што друштво са подругљивошћу посматра породице са више деце.

"Некад се осећам глупо када попуњавам образац, па је наведено само до четвртог детета. Са друге стране, на улици ме гледају као троглаву аждају, али искрено, огуглате на такве погледе и неумесне коментаре. Ми смо желели децу, добили смо их кад смо желели, нисам имала проблеме у трудноћи, деца су дошла на свет здрава и то је најважније", наводи наша саговорница.

Шта је родитељски додатак?

Родитељски додатак је финансијска помоћ коју држава даје мајкама за рођење до четири детета, а висина саме помоћи зависи од тога које је дете по реду.

Додатак може добити и отац, ако испуњава услове, а у случају да мајка није жива, да је напустила дете или је из других, објективних разлога, спречена да брине о детету.

Захтев се подноси у породилишту у оквиру е-пријаве новорођенчета, најкасније шест месеци од дана рођења детета. Рок за доставу решења о новчаним примањима се доставља на кућну адресу мајке у року од два месеца. Ако се захтев подноси независно од пријаве рођења, подноси га мајка лично у надлежном органу — градској/општинској управи, у одељењу за дечју заштиту и социјална питања.

На решење се чека најкасније неколико месеци, после чега би све уплате требало да буду ислаћене до 20. у месецу.

Шта још држава може да предузме?

Стопа фертилитета у Србији износи 1,63 детета по жени, што стручњаци оцењују као обећавајућу пронаталитетну политику, односно ону која даје резултате.

Сви су, ипак, сагласни да има још простора за напредак и додатни рад.

Гордана Племић из Удружења "Родитељ" за РТ Балкан закључује да, иако је свака финансијска помоћ добродошла, не може да буде главни подстицај за рађање.

"Жена треба да добија породиљско боловање, да по повратку са посла не рачуна на искљученост, већ усклађеност рада и родитељства, нормалну плату, да не зазире од отказа. Системска помоћ треба да укључи и проблематику лечења, образовања, мора да буде пакет мера како за родитеље, тако и наследнике", подвлачи она.