Невладина организација измишљеним изјавама логораша стварала слику о злочинима у БиХ

Сарајевско удружење "Транзициона правда, одговорност и сећање у Бих" сачинило је чак 230 записника и изјава, а да притом нису ни разговарали са лицима која су наводно дала те изјаве, навела је државна Агенција за истраге и заштиту (СИПА) у извештају, који је ова агенција поднела тужилаштву Сарајево, пише "Политика".

Полицијска агенција СИПА сарајевску организацију доводи у везу са злоупотребом положаја и овлашћења и додаје да су у склопу истраге саслушали одређени број сведока који су потврдили сазнања о овим незаконитим активностима чланова овог удружења.

Интригантни подаци о могућим нерегуларностима су доспели у јавност након питања, које је у Парламентарној скупштини БиХ упутио Милорад Којић, иначе бивши директор центра за истраживање рата РС.

Којић је рекао да најновија сазнања и полицијска истрага која је потврдила да су анкетни упитници лажирани, само потврђују континуитет бошњачке политике од деведесетих година, која се базирала на једностраним стереотипима о само једној страдалној страни, за шта се прибегавало фалсификовању.

"Та политика базирана на лажном наративу, живи и данас. Сећамо се да су званичници из Сарајева у свет слали информације о 200.000 силованих Бошњакиња. Ми треба да разумемо и препознамо да они то раде само зато да би на бази улоге жртве постигли политичке успехе, а то подразумева искључиво унитаризацију земље, истиче Којић за "Политику".

У одговору из полицијске агенције СИПА се наводи да је удружење "Транзициона правда, одговорност и сећање у Бих" основано као партнерска организација са Регионалном комисијом за утврђивање чињеница о ратним злочинима, РЕКОМ, а под супервизијом Фонда за хуманитарно право из Београда, известиле су "Независне".

Ово сарајевско удружење радило је на пројекту "Мапирању логора и места злочина 1992-1995. године у БиХ" и током 2018-2021 обављали су разговоре са лицима која су била заточена током протеклог рата.

Којић каже да ова сазнања буде сумњу и о другим подацима које ова организација приказује као места страдања.

"Јасно нам је да то раде организације које желе креирати наратив који ће послужити за писање историје базиране на лажима, а не на чињеницама. Зато је јако важно да правосуђе покрене судски процес, али је исто тако од изузетне важности да сазнамо детаље о злоупотреби коришћења донаторских средстава која су из међународних фондова добијале организације које се помињу. Наравно морамо сазнати и то да ли су страни донатори знали за ове послове и ако јесу, зашто нису тражили да се то фалсификовање заустави", каже Којић.

Из СИПА су претходно навели да су још раније добили информацију у којој је наведено да су представници овог удружења сачинили упитнике изјаве са неистинитим садржајем, односно да су у упитнике уношени лажни подацима за жртве, као и измишљеним догађаји о насилном затварању и мучењу цивила и ратних заробљеника у логорима, а да су их уместо жртава потписивали службеници удружења с циљем нових материјалних средстава.

Ове наводе одбацују у удружењу "Транзициона правда, одговорност и сећање у Бих", а на питање медија одговорили су да спорни подаци нису киришћени у јавним публикацијама "што имплицира да су сви објављени подаци релевантни веродостојни".

У тој организацији су рекли да су у процесу документовања логора и других заточеничких објеката коришћене судске пресуде, транскрипти сведочења, полицијске изјаве, а потом изјаве бивших заточеника или чланова њихових породица, те медијски извештаји, публикације, књиге и извештаји међународних и регионалних организација за људска права.

У овом удружењу нису желели да одговоре на питање колика је била вредност пројеката "Мапирање логора и места злочина 1992-1995. година у БиХ", као ни то ко је финансирао и у ком обиму тај пројекат.

Они су истакли да су финансијски извештаји јавно доступни и да их је могуће пронаћи код Финансијско-информатичке агенције (ФИА).