Како смо од "Игра рокенрол цела Југославија" дошли до "Весели се српски роде"

Играла је свој рокенрол "цела Југославија" и годинама након распада, да би синоћ, на чувеном балкону Скупштине града "земља Лазара и Стефана" коначно заборавила на југоносталгију и углас запевала "Весели се српски роде".

Вирални снимак на коме се виде кошаркаши, баскеташи и Новак Ђоковић док заједно и то "из дубине душе" певају чувену песму Данице Црногорчевић, послао је у свет слику српског јединства, снаге и величине националног поноса.

Никад јасније видело се да "сила може све да отме ал' не може снове", као што каже и песма "Београдског синдиката" посвећена Новаку Ђоковићу која се такође чула на прослави српских победа. Несаломиви Џокер чувши ове стихове, синоћ се ипак накратко "сломио" и заплакао пред публиком.

"Био је то стварно предиван осећај, све делује као један диван сан који смо сви сањали. Љубав је оно што се највише осећало јуче са тог балкона, као и братство и заједништво, тако да многи тврде да је то био један најемотивнији дочек српских спортиста у историји тих прослава на балкону. Мислим да нам је тај осећај свима и фалио, јер нон-стоп смо подељени око свега и свачега. Али сви смо ми ту били због тих људи који су нам донели велику радост, да њих дочекамо и испратимо и то је оно што ће остати за вечност", прича за РТ Балкан Феђа Димовић, један од чланова "Београдског синдиката".

Ни "због славних Немањића, Обилића, Петровића" синоћ се ипак није одобровољио један део друштва који је остао потпуно згранут музичким избором српских спортиста. Џиберај, национализам и србопримитивизам - оценили су музички "стручњаци" (чија је перјаница, узгред буди речено била Весна Пешић).

Досије Икс српског Твитера: Игра рокенрол, цео српски род

Можда зато што су, како оцењује политички аналитичар Ђорђе Вукадиновић, Нолетове сузе радоснице на балкону Старог двора и пет минута хорског "Весели се српски роде" као гумицом пребрисали "све вишемесечне трудове господина Хила, бриселске опозиције и невладиног сектора"?

"Куд се деде 'Игра рокенрол цела Југославија'", чудио се колумниста "Данаса" Алексеј Кишјухас, мислећи на популарну песму "Електричног оргазма" која је раније пуштана на балкону шампиона.

"Одговори које тражиш нису баш далеко, погледај у себе, погледај у себе", могло би се стихом из те нумере одговорити заинтригираном Кишјухасу.

Он, наиме живи у Србији, а не у Југославији, а те песме више нема на балкону - из простог разлога што Југославија одавно не постоји и што сада славимо успехе репрезентације Србије. 

Јер, први пут успех спортиста на тераси Старог двора прослављен је у јулу 1995. када су се кошаркаши у земљу вратили са европским златом бранећи боје СР Југославије. Тада су још били "плави".

Мењала су се времена, а уместо "Игра рокенрол цела Југославија" и "Плава чета", стигле су песме попут "Једна земља, један тим", "Играј и победи"... и сада коначно и "Весели се српски роде".

"Хвала Богу да сада можемо да славимо и Србију и српство и све оно што је дуго било у запећку док је Југославија постојала. Ја сам 'Електрични оргазам' волео и одрастао сам на њему и то нема никакве везе са тим бендом, али ми једноставно више нисмо Југославија, и не треба нам ни та 'трећа Југославија'. Ми смо Србија и тако треба и да славимо. Треба да будемо поносни. Драго ми је што постоје неки нови клинци који немају хипотеку братства и јединства и Југославије, него су одрасли уз праве приче о Косовском завету и о православљу и о свему ономе што краси нашу богату историју. Надам се да ће се што више певати "Весели се српски роде"", истиче Димовић, додајући се да се нада и будућој сарадњи са Даницом Црногорчевић са којом је "Београдски синдикат" већ заједно радио песму "Једина Српска".

Чињеница да се на дочецима спортиста сада пева "Весели се српски роде" уместо "Игра рокенрол цела Југославија", за писца и публицисту Марка Танасковића, представља поуздан знак да је наш народ коначно ментално сазрео и изашао из "конфузне и нездраве југоносталгичарске хипнозе која се дуго одржавала преко медија, од стране оних снага бившег комунистичког режима које су се међувремену пресвукле у демократске и глобалистичке одоре".

"Уосталом, њихова Брозова Југославија одавно више не постоји, док се ни рокенрол не држи много боље, како локално тако и глобално. Илузорно је очекивати да млади људи у својим двадесетим годинама, који се Југославије и не сећају нити су у њој живели, желе да слушају превазиђене екс-ју рок песме Електричног оргазма, ЕКВ-а или Прљавог казалишта. Етно песма "Весели се српски роде" постала је препознатљива химна васколиког српства током литија у Црној Гори и као таква се спонтано наметнула као егзалтирана и радосна ода традицији и славној прошлости", указује Танасковић.

У овој песми нема ничег спорног, јер, како каже, "афирмише најчистије и најузвишеније родољубље, а не позива на мржњу према било коме".

"Исто важи и за песме 'Београдског синдиката', групе која је на најбољи могући начин спојила урбано и патриотско и која захвата и мири неколико генерација, те је као таква идеална за овакве дочеке и прославе. Не треба превише пажње придавати снобовском гунђању и отровним стрелицама које долазе са Твитера, јер се ради о процентуално врло малој групи људи који живе у свом аутошовинистичком мехуру у коме је све национално и православно непожељно и дегутантно", јасан је саговорник РТ Балкан.

И у оваквим преиспитивањима нечег што не може ни по чему бити упитно - а то је чињеница да су победе спортиста, па и сама прослава њиховог дочека ујединили Србе свих меридијана, на видело излази лицемерје једног дела јавности. На срећу, мањинског.

"Ти исти људи којима смета 'Весели се српски роде' нису нашли ништа спорно у прославама фудбалске репрезентације Хрватске на којима су се певале Томпсонове песме које призивају прогоне и убиства Срба, већ су као папагаји понављали фразу 'браво комшије' и позивали да се навија за репрезентацију са отворено усташким симболима", закључује Танасковић.

Српски род ових дана заиста има пуно разлога да се весели, иако се још увек није у потпуности остварио Даничин стих "нек се српски барјак вије од Призрена до Румије". Уз генерације које стасавају, а које се све више веселе уз патриотске песме, питање је дана када ће се тај барјак и завијорити.