РТ Балкан истражује: Ко зарађује на лажном меду науштрб купца, трговца, државе и пчелара?

С обзиром да је девет од десет тегли меда на домаћем тржишту фалсификат, односно садрже разне додатке попут шећера, меласе, кукурузног или пшеничног сирупа, чак и воска, оштећене су четири стране – потрошач, пчелар, трговац и држава.

Родољуб Живадиновић, председник Савеза пчеларских организација Србије за РТ Балкан објашњава како је могуће да је проценом аутентичности прехрамбених производа утврђено да је 22 од 25 узорака неаутентично, односно да је у чак 88 одсто узорака у меду присутна нека врста шећера.

За то криви, како их назива, пакере, односно препродавце меда који "обмањују потрошаче и трговце, компромитују пчелара и зарађују на утаји пореза, правећи штету држави".

"Према закону, медом се назива само примаран производ медоносних пчела, све остало је производ који у себи садржи мед. То би требало да буде истакнуто на декларацији производа и ако се нешто друго пронађе, онда би пакера требало казнити, јер је лажно декларисао производ. Истовремено, не постоји законска обавеза да се ради лабораторијска анализа на аутентичност прехрамбених производа", наводи наш саговорник.

Он сматра да проблем настаје оног тренутка када пакер меда изађе из дворишта пчелара.

"Ниједном произвођачу меда није у интересу да у мед додаје било шта. Чим је пакер купио тај производ, подразумева се да је његов квалитет неупитан, а сад шта ће посредник додати, то је већ питање за ветеринарску инспекцију", додаје Живадиновић и наглашава да је број инспектора недовољан, те се као последица штети и држави утајом пореза, јер како подвлачи, "ПДВ на производе од шећера износи 20 одсто, док је на мед само 10 процената".

Процена аутентичности прехрамбених производа обавезна је приликом извоза, па се поставља питање да ли је мед који завршава на страним тржиштима бољег квалитета од оног који остаје на домаћим рафовима.

"Тако је било до две године, када је проценат лажног меда био 10 одсто у ЕУ. Недавно је Европска комисија међутим саопштила да је разним контролама установљено да је удео фалсификата и код њих порастао на 50 одсто. Сад, да ли је узрок то што је опала контрола и код њих, или то што је опала куповна моћ становништва, тек опала је и откупна цена меда, као и зарада. Једино су инпути порасли", каже пчелар.

Прошлогодишња цена багремовог меда била је 7,1 евра по килограму, а сада износи 3,5 евра, додаје он.

Као решење нуди већу контролу квалитета, пооштравање регулатива које би, уместо досадашњих новчаних казни, подразумевале двогодишњу забрану рада фирми.

Како функционише увоз? 

Душан Мирић, пчелар који све количине произведеног меда пласира на италијанско тржиште, за РТ Балкан каже да све неопходне анализе ради у Италији.

"Италијани признају само своје лабораторије, које мед узоркују и утврђују количину шећера у њему, антибиотика и процента поленовог праха, што је својеврстан отисак прста биљке од које је настао мед. С обзиром на то да је мед производ простих шећера, глукозе и фруктозе, анализом угљеника Ц4 и Ц3 утврђује се да ли је тај нектар из биљке или је добијен индустријском употребом, односно из сложених шећера - сахарозе. Значи, такозвани ЕИМ-ИРМС метод за процењивање аутентичности прехрамбених производа не говори о проценту шећера, већ само констатује да ли је производ аутентичан или није, односно да ли има или нема шећера", прича Мирић.

Саговорник нашег портала наглашава да се за багремов мед толерише до 10 одсто сахарозе, док је код ливадског дозвољено до пет одсто сахарозе.

"Међутим, ни инспекције не гледају тако строго на ову индустрију, као на пример месну, јер лажни мед не може да буде штетан по здравље, само није користан. Зато ми не продајемо мед на домаћем тржишту, јер не можемо да издржимо нелојалну трку", наводи Мирић.

Потрошња меда у Србији износи око 0,5 кг по глави становника, што је мање од једног од највећих европских конзумената, Републике Српске, која је у току прошле године појела 1,9 кг по становнику.

Највећи увозник домаћег меда је ЕУ, следе Кина и арапске земље. 

Тест је решење за економске преваре

Инжењер технологије Иван Смајловић из Удружења "Покрет потрошача за квалитет хране", који је и патентирао лабораторијску методологију, рекао је да је прва акција испитивања тржишта покренута 11. септембра.

"Акредитована ЕИМ-ИРМС методологија представља универзално решење за откривање привредних економских превара, не само у сектору производње вина, већ и у индустрији меда, затим производњи воћних ракија и јаких алкохолних пића, воћних сокова, воћних нектара и сродних производа, као и свежег млека", испричао је он раније.

Наши саговорници мишљења су да се квалитет правог меда не може утврдити никако другачије до лабораторијским анализама.

Одокативне методе попут утврђивања мутноће и прозрачности меда, као и његовог растварања у води, нису довољно поуздане.

Министарство наложило ванредну инспекцију

Ветеринарска инспекција наложила je ванредну контролу производње и промета меда након што су утврђени бројни фалсификати у домаћим продавницама.

"Након добијених резултата ванредних контрола Министарство ће објавити налазе. У редовним контролама, које ветеринарска инспекција свакодневно спроводи, није до сада било резултата који би потврдили поменуте наводе у медијима", наводи се у саопштењу министарства.

Они додају да лабораторија која је радила поменуте анализе меда "није овлашћена да врши службене контроле те ове резултате треба узети са резервом".