РТ Балкан истражује: Тешко пролеће за српске пчеларе, ЕУ фаворизује мед из Украјине

Иза пчелара је јако тешка година, цена меда пала је са 7,1 на четири евра по тегли, а трошкови за његову производњу су све већи, изјавио је за РТ Балкан председник Савеза пчеларских организација Србије Родољуб Живадиновић.

Наглашава да је ова незавидна ситуација натерала српске пчеларе да размисле о гашењу кошница.

"Тачно је да много људи напушта пчеларство, тешко им је да одрже пословање као основни извор прихода. Тешка је била и претходна година, а по свему судећи, и ово пролеће је јако лоше за пчеле и принос. Кошнице су без меда, багремова паша је била ћудљива. Kатастрофа је, не знам шта ће бити даље", каже Живадиновић.

Додаје да ипак није све тако црно када је број пчела у питању.

"Мање од једног процента пчелара је 2007. године имало више од 100 кошница, а сада је та бројка изнад седам одсто. Око један одсто њих има 300 кошница", наводи он и открива да тек 43 одсто пчелара сели своје пчеле, а да би то требало да се чини два пута годишње минимум.

Циљ је да се досегне већи број кошница по пчелару.

Нишки пчелар са 60 година искуства, Милорад Новковић наглашава да је напор око пчела велики и да подразумева велики рад.

"Хладне ноћи и дани, проблеми са багремом који не мирише и нема цветова, довели су до тога да пчеле једва пуне своје 'магацине'. Очекујем да ће у јесен и зиму ситуација бити још гора, па је питање како ћемо младе наговорити да се определе за пчеларство. Не извозимо у ЕУ због протекције украјинског меда који је мање квалитетан од нашег, али отварамо нова тржишта Кине и арапских земаља", наводи Новковић из нишког удружења пчелара за РТ Балкан.

 Додаје да највише новца троше на прехрану пчела, њихово лечење од крпеља и гориво за излазак на пчелињак.

Станко Рајчић из Београдског удружења пчелара тврди да од пчеларстава не може да се обогати.

"Накарадна политика, субвенције државе које се нису исплатиле и мањак основне културе поштовања правила довели су нас овде. Треба да се прочита нека књига, посети конгрес о пчеларству, да се нешто научи, па тек тада купе кошница и рој", саветује саговорник РТ Балкана.

Уз све то, држава би требало да успостави систем контроле, како здравственог стања пчела, тако и пољопривредних газдинстава која "приходују од меда ко зна каквог квалитета, а не плаћају ником ништа".

"Ипак, јако мали број прекине да се бави пчелама, евентуално смање број кошница". 

Иначе, у овом тренутку је око 20.000 регистрованих чланова.