Обрт у преговорима о влади у Црној Гори: Спајић зове Мандића и Абазовића

Покрет Европа сад (ПЕС) планира да с коалицијом За будућност Црне Горе (ЗБЦГ) и Грађанским покретом (ГП) УРА преговара о формирању владе, сазнају незванично подгоричке "Вијести".

Извор из врха ПЕС-а за тај лист каже да су се одлучили на тај потез након што су Демократе прекјуче дефинитивно одбиле опцију да шеф парламента и влада буду изабрани одлучујућим гласом председника Демократске уније Албанаца (ДУА) Мехмеда Зенке.

Због тога мандатар за састав владе и лидер ПЕС-а Милојко Спајић мора да тражи нову скупштинску већину, која би омогућила избор власти.

Према сазнањима "Вијести", састанци са представницима ЗБЦГ и ГП УРА требало да се организују наредних дана, и то преко посредника - посланика који није члан ниједног од ова три политичка актера.

"Јасно је да су Демократе изашле из приче о влади коју би подржао 41 посланик. Свесни смо да имамо највећи коалициони капацитет, и зато морамо да утврдимо ко све хоће с нама у власт", рекао је високи функционер Покрета.

Други извор "Вијести", близак најужем руководству ПЕС-а, тврди да су разговори са ЗБЦГ приоритет, а да су они с ГП УРА у другом плану.

Амерички дипломата: Боље нови избори, него бивши Демократски фронт у Влади Црне Горе

Он наводи да противљење међународних партнера уласку ЗБЦГ у власт неће бити проблем ако тај савез, како је рекао, искористи понуђену шансу, односно покаже да жели да ради у интересу грађана и да их не интересују "екстремне политике".

Тај саговорник напомиње да су у ПЕС-у свесни да би, у случају аранжмана са ЗБЦГ, пропао склопљени договор с Бошњачком странком (БС), која се оштро противи сарадњи с том коалицијом.

Спајић је, након избора 11. јуна, преговарао с лидерима ЗБЦГ Миланом Кнежевић и Андријом Мандићем, али до договора није дошло јер је та коалиција одбила његову понуду која је, између осталог, укључивала места потпредседника владе, министра просвете, туризма, спорта и младих, места потпредседника Скупштине из парламентарне већине и реда жена. Из ПЕС-а су тврдили да је Мандић желео договор, а да Кнежевић није.

С друге стране, с ГП УРА до сада није било формалних преговора, јер ПЕС оптужује лидера те странке и премијера Дритана Абазовића да је креирао предизборну аферу о наводним пословним везама Спајића и ухапшеног "краља криптовалута" До Квона.

"Неко ко је злоупотребљавао државне ресурсе и државне институције, не може бити наш партнер у влади", поручивао је Спајић.

Иако је мандатар прије месец тврдио да има већину за избор владе, односно да га подржавају 44 посланика, подршка је почела да се осипа одмах по најави да намерава да формира владу без ЗБЦГ, а с бившим савезницима Демократске партије социјалиста (ДПС).

Због тога је изгубио и гласове неких посланика с листе ПЕС-а, па тренутно нема већину потребну за избор кабинета, који је планирао да направи с Демократама, Социјалистичком народном партијом (СНП) и мањинским странкама.

Додатни проблем произвела је коначна одлука Демократа да не прихвате да власт буде изабрана и уз "одлучујућу" подршку Зенке, који је пре неколико дана одлучио да не буде у посланичком клубу ДПС-а, на чијој се изборној листи налазио, већ да направи нови с Албанским форумом.

Лидер Демократа Алекса Бечић поручио је да глас за избор власти не може доћи с листе коју је предводио ДПС, "без обзира на техничке одлуке ко ће бити у ком клубу".

Извор близак најужем руководству ПЕС-а рекао је да партија након потеза Демократа "зна на чему је", и да сад тражи нове опције, како би влада била изабрана у најкраћем року. Ако их не буде, поручује да су избори извесни.

У ПЕС-у су, како су "Вијести" прекјуче објавиле, очекивали подршку већине од 41 посланика, што је минимум неопходан за избор власти. Њу би, како је објашњено листу, чинили 21 посланик с листе ПЕС-а, 11 представника мањинских странака, седам Демократа и два Социјалистичке народне партије (СНП).

Андрија Мандић прексиноћ је у емисији "Начисто" на "ТВ Вијести" изјавио да је разумно да Спајић у Владу позове ЗБЦГ и ГП УРА.

"Да у кратком периоду договоримо владу коју би чинили сви политички субјекти који су победили (на изборима) 30. августа (2020. године). Ако нема снаге за то, поштено је да идемо на нове изборе и видимо какво је расположење грађана”, истакао је Мандић, чији савез има 13 посланика у парламенту.

Спајић је мандат за састав владе добио 10. августа, а рок да заврши тај посао истиче му 8. новембра.

Ако Спајић не направи владу до 8. новембра, Устав налаже да Јаков Милатовић, шеф државе и његов партијски колега, указом распусти парламент и дан касније распише изборе.

Према Закону о избору одборника и посланика, од расписивања до одржавања избора не може протећи мање од 60 ни више од 100 дана.

То значи да евентуални избори најраније могу бити одржани 14. јануара, а најкасније 18. фебруара.