Србија и Балкан

"Револуционарне промене": Запад новим законима узима контролу над медијским простором Србије?

Србија ће по убрзаном поступку добити нов Закон о јавном информисању и медијима и Закон о електронским медијима, иако чланови радних група које су учествовале у прављењу њиховог нацрта кажу да не знају њихову садржину
"Револуционарне промене": Запад новим законима узима контролу над медијским простором Србије?

Два важна медијска закона – Закон о јавном информисању и медијима и Закон о електронским медијима - по хитном поступку биће на столу Владе Србије како би потом у Скупштини Србије били усвојени што пре, односно, већ до краја октобра, најавила је данас председница Владе Србије Ана Брнабић.

Како је навела, постигнут је "компромис" око најважнијих питања у вези са применом закона, иако нико не зна шта је тачно на крају договорено. То, како сазнаје РТ Балкан, не знају чак ни чланови радних група које су учествовале у прављењу нацрта.

Ова изјава премијерке Брнабић уследила је након састанка са представницима Министарства информисања и телекомуникација, медијских и новинарских удружења и међународним партнерима, наводи се у саопштењу Владе Србије.

Дотични "међународни партнери" су, како је прецизирано, Делегација Европске уније у Србији, Мисија ОЕБС-а, амбасада Краљевине Норвешке и немачка Фондација Конрад Аденауер.

Савет за штампу постаје западни бич над српским медијима

Према нашим сазнањима, две кључне новине тичу се Савета за штампу и избора за чланове Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ).

Према ранијем нацрту закона, какав је био пре састанка с побројаним "међународним партнерима", Савет за штампу утицао би на то ко има право да добије новац из буџета за финансирање пројеката, тако што би услов за учешће на конкурсу било да медијска кућа није прекршила Кодекс новинара, али само под условом да та медијска кућа признаје надлежност Савета за штампу

Да појаснимо, Савет за штампу није државни орган већ саморегулаторно тело, а законски гледано, у питању је приватно удружење које је себи дало ексклузивно право да тумачи Кодекс новинара и изриче опомене онима који га, према њиховој процени, крше.

Раније предложена формулација оставила би слободан простор онима који не признају надлежност (приватног) Савета за штампу да ипак учествују на државним, то јест, јавним конкурсима.

Међутим, према информацијама до којих је РТ Балкан дошао у Министарству информисања, ово је промењено тако да Савет за штампу добије ексклузивно право да буде надлежан за све медије - укључујући и оне који не прихватају његову надлежност.

Наиме, како преносе наши извори, у Закону о јавном информисању ће се, после састанка са поменутим западним "партнерима", наћи члан 24 по којем Савет за штампу, "тело које окупља издаваче, власнике штампаних, онлајн медија и новинских агенција, и професионалне новинаре", постаје надлежан за све који би да конкуришу за државни новац. Другим речима, поменути услов за добијање новца из буџета, потврда Савета за штампу о поштовању Кодекса новинара, важиће за све, а не само за оне који ово удружење признају. 

Ово јесте револуционаран помак, као што је премијерка рекла, јер се први пут у закон уводи једно тело које је приватно и саморегулаторно, односно, не постоји демократско правило по којем се постаје члан Савета за штампу, а управо ти људи ће у знатној мери кројити финансије, па тиме и судбину медија у Србији.

Штавише, како стоји у статуту овог удружења, њему је могуће приступити само уз дозволу свих његових чланова. Што значи да једна затворена група људи, у коју се улази искључиво по њиховој (само)вољи, захваљујући оваквом законском решењу добија право да одлучује о свима - поврх тога, о новцу грађана ове земље.

Све је утолико интригантније што се у управи овог савета углавном налазе медијски радници који су мање или више јасно прозападно оријентисани, тако да се поприлично очигледним чини зашто је овакво законско решење толико допало поменутим "међународним партнерима" Србије и зашто су тражили да ово тело буде укључено у нове медијске законе.

У управи овог удружења налазе се Жељко Бодрожић, председник Независног удружења новинара Србије, оснивач новинске агенције ФоНет Зоран Секулић, директор недељника Време Стеван Ристић, Марија Обреновић из крагујевачког сајта "Прессек" и новинар Живојин Ракочевић испред Удружења новинара Србије.

У Комисији за жалбе савета за штампу је Ана Мртиноли, професорка Факултета драмских уметности која је писала елаборат за телевизију Нова с приликом апликације РЕМ-у за добијање националне фреквенције.

Када се погледа ко су спонзори медија и удружења у којима раде неки од чланова Савета за штампу, од Фонда браће Рокфелер, Америчке агенције за међународни развој (УСАИД), амбасаде Немачке, као и Холандије, па све до фамозног америчког НЕД-а, стиче се и потпунија слика.

Ко је задовољан оваквим законским решењем јасно је након изјаве шефа Одељења за медије и информисање Делегације ЕУ у Србији Мануела Мунтеануа, који је поздравио јачање улоге Савета за штампу и деполитизацију у предлагању чланова Савета РЕМ-а.

РЕМ жуљ Западу и Европској унији

Новина у Закону о електронским медијима јесте избор чланова Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ).

РЕМ је у актуелном саставу већ дуже време на мети критике Запада, а известилац Европског парламента за Србију Владимир Билчик чак га је уврстио у свој извештај. 

Он је критиковао то што је РЕМ доделио четири националне фреквенције телевизијама које, како тамо пише, крше новинарске стандарде, а посебно телевизија Хепи којој се замера да подржава Русију у сукобу са Украјином.

Промена начина рада РЕМ-а је и један од захтева прозападне опозиције у Србији који се понавља на сваком протесту под називом "Србија против насиља".

"Позивамо на додељивање пете лиценце на транспарентан и непристрасан начин без непотребног одлагања и у складу са међународним стандардом слободе медија", пише у Билчиковом извештају.

Како РТ Балкан сазнаје, према договору који је постигнут, тренутни чланови Савета РЕМ-а остаће на својим позицијама до истека мандата, али ће потом почети да важе нова, пооштрена правила.

Према новинама, чланови РЕМ-а биће бирани на мандат од шест година и неће моћи да буду опет изгласани у Савет. Такође, чланове више неће бирати одбор Скупштине Србије - кога чине посланици које су изгласали грађани Србије - већ ће их бирати Повереник за равноправност и Заштитник грађана.

Све пало у воду након догађаја у Бањској?

Радне групе су месецима радиле на припреми закона, а на адресу ресорног министарства стигле су стотине приговора на нацрте.

Организоване су и јавне расправе у Београду, Нишу, Новом Саду и Крагујевцу, како би нови закони који се доносе после 10 година, били измењени тако да побољшају рад медија. 

Од 2014. године, од када важе актуелни закони, технологија и околности рада у медијима у многоме су се изменили, па је потребно да регулативе буду у складу са технолошким напретком и новим околностима.

Ипак, сви ти предлози као да су преко ноћи "пали у воду", а премијерка Србије Ана Брнабић изјавила је данас да су закони спремни.

Према информацијама РТ Балкан, чак ни део запослених у Министарству информисања није знао шта се дешава, ни зашто је процес расправе о изменама закона нагло променио ток, али се тај прекид поклапа са 24. септембром, када је дошло до трагичног инцидента код села Бањска на северу Косова и Метохије.

Неколико сати након данашњег саопштења кабинета премијерке Србије, известилац Европског парламента за "Косово" Виола фон Крамон изјавила је за Н1 како од безусловне сарадње Србије у истрази у вези са догађајима у Бањској зависи да ли ће Европска унија увести санкције Београду.

Остаје да се нагађа да ли су овакве претње и захтеви разлог што је одлука о усвајању медијских закона по хитном поступку донета на састанку премијерке и Делегације Европске уније у Србији, Мисије ОЕБС-а, амбасаде Краљевине Норвешке и Фондације Конрад Аденауер.

Члан Радне групе за израду Закона о електронским медијима Раде Вељановски потврдио је за РТ Балкан да је након јавних расправа требало да се радне групе састану како би договорили шта би ушло у коначну верзију закона, али до тога није дошло и неће доћи.

"Премијерка нам је рекла да закон хитно иде у владу и да тог састанка неће бити", каже Вељановски.

image