Како смо насекирали Билчика: У извештају о Србији Русију споменуо 45 пута, РТ Балкан му трн у оку

Месецима је известилац Европског парламента за Србију Владимир Билчик писао годишњи извештај о нашој земљи. Текст је најпре представљен као нацрт, да би након усвојених амандмана постао и коначан.

Са 508 гласова за, 76 против и 37 уздржаних, текст је јуче усвојен у Европском парламенту као резолуција.

Да у наслову не стоји "Извештај о Србији 2022.", неко би могао да се збуни и помисли да је Билчик писао о Русији, јер се она на 22 стране спомиње чак 45 пута, дакле више од два пута по страни.

Највећи трну у оку известиоцу Европског парламента је то што Србија није увела санкције Русији, као и отварање редакције РТ Балкан. Али, кренимо редом.

Уцене и само уцене

Лепо је што је Србија опредељена за чланство у ЕУ, тврди Билчик, али већ на почетку извештаја се напомиње да то неће ићи тако лако.

Осим што се Србија уцењује да ће динамику њеног приступања Унији одредити усвајање европских права и вредности, али и нормализација односа са Косовом, што без уштогљене форме значи - признајте независност своје јужне покрајине и успоставите односе са њом, посебан услов је увођење санкција Русији.

Према рачуници Владимира Билчика, опада ниво усклађености политике Србије са Бриселом - у августу 2021. она је била на нивоу од 61 одсто, а годину дана касније само 45 одсто.

Зато Билчик позива Београд да покаже "недвосмислену приврженост међународном праву и вредностима ЕУ" и да се усклади са рестриктивним мерама према Русији.

Отворено писмо Владимиру Билчику: Мој хибридни рат за Русе

Наравно, притом не пише ништа о томе зашто се међународно право није поштовало када је Србију бомбардовао НАТО, а Запад свесрдно помагао у распарчавању Србије и сецесионизму Косова и Метохије.

Да буде јасније, додаје се реченица: "Понављамо свој став да би приступање и преговори са Србијом требало да напредују само ако се земља усклади са санкцијама ЕУ против Русије и оствари значајан напредак у реформама у вези са ЕУ."

"Позива се Србија да обезбеди ефикасну примену санкција које је ЕУ донела против Русије и Белорусије супротстављањем било каквом заобилажењу или покушају заобилажења", наводи се у извештају.

Брисел не крије да жали због континуираних блиских односа и партнерства Србије и Русије, а још се и напомиње да је "забринут због степена до којег руски званичници утичу на неке одлуке јавних институција Србије".

Чак се наводе споразуми које су Београд и Москва потписали, а побројани су и састанци са високим званичницима Русије.

"Забринути смо због именовања директора Безбедносно-информативне агенције Александра Вулина који је познат по својој анти-ЕУ и прокремљској реторици", пише у извештају и напомиње да је наводно Вулин слао информације Москви о састанцима руске опозиције у Београду.

Тражи се од Србије да објави које су активности Руско-српског хуманитарног центра у Нишу и да прекине сваку војну сарадњу са Русијом.

Више воле Русију него нас

Забринут је Европски парламент што у Србији пада подршка чланству у ЕУ, а расте подршка Русији, али у томе не види своју одговорност.

"Ово смањење подршке директно је повезано са повећањем присуства других међународних актера", тврди се и додаје да је много медијских извештаја против ЕУ, а више за Русију, те да они промовишу антиевропску реторику.

Потом се истиче и да је ЕУ највећи улагач у Србију, а, ето, подршка јавности пада и медији не воле Брисел који је спреман да улаже у Србију од које само тражи да се одрекне дела територије и да уведе санкције Русији, иако би тиме угрозила своје снабдевање гасом и још много штошта.

Србија је од јесени 2022. укинула безвизни режим за шест земаља (спомињу само Индију, Тунис, Бурунди и Кубу), што је довело до смањења броја доласка ових грађана у земље ЕУ, чиме је Унија одбрањена од миграција, наводи се у извештају.

Поздравља се то што је руководство Електропривреде смењено након покретања испитивања корупције.

Изгледа да су састанци "проевропског" дела опозиције са Билчиком уродили плодом, па се један део извештаја односи на Скупштину Србије, у коме се позива да се председник те институције придржава процедура и обезбеди једнак однос према опозицији.

О општим изборима одржаним 3. априла 2022. тврди се да су одржани у неравноправним условима, те да је медијско извештавање било неуједначено, вршен притисак на бираче, злоупотребљен јавни положај, манипулисано бирачким списком, те да је било потребно 93 дана да се утврде коначни резултати парламентарних избора.

У извештај су ушле и афере Крушик, Јовањица, Беливук, рушење у Савамали, а жали се да је Дарко Шарић управљао међународном криминалном организацијом из затвора у Србији.

Како је извештај усвојен јуче, односно 10. маја, реченица је посвећена и масовним убиствима који су се догодили у ОШ "Владислав Рибникар" и три села око Младеновца, па се позива на темељну истрагу и потпуно задовољење правде.

И док се позива на откривање ових злочина, Србији се замера увођење биометријског надзора у јавним просторијама. Можда зато што је реч о технологији купљеној у Кини, што је иначе посебно истакнуто.

Поштовање медијских права за "Данас", а РТ Балкан да се затвори

Док се власт позива да истражи и кривично гони одговорне за говор мржње према медијима попут КРИК-а и Данаса, како би се заштитила њихова медијска права и слобода извештавања, поштовање истог права на слободу извештавања не треба да важи за нашу редакцију.

Наиме, стоји у резолуцији, "осуђује се отварање редакције РТ Балкан у Београду и лансирање онлајн медијског сервиса на српском језику, поврх међународног сервиса на енглеском који је такође доступан".

"Позивамо српске власти да се супротставе хибридним претњама и у потпуности ускладе са одлуком Савета о обустави емитовања активности Спутњика и РТ. Позивамо да се проруско извештавање широм медијског спектра напусти, у духу посвећености Србије да се интегрише у ЕУ", наводи се у извештају.

Истовремено, Билчик критикује РЕМ што је доделио четири националне фреквенције телевизијама које, како пише, крше новинарске стандарде, а посебно телевизија Хепи којој се замера да подржава Русију у сукобу са Украјином.

"Позивамо на додељивање пете лиценце на транспарентан и непристрасан начин без непотребног одлагања и у складу са међународним стандардом слободе медија", пише у извештају.

У извештај је ушао и Телеком (који је у сукобу са власницима телевизија Н1 и Нова С) коме се замера да има доминантну тржишну позицију и утицај на медије, и зато се од Европске комисије тражи да размотри одобравање 70 милиона евра за Телеком из Европске инвестиционе банке.

Више чланова резолуције о Србији је посвећено Јуропрајду који је одржан у Београду, али ЕП жали што је најпре била забрањена парада.

"Осуђујемо клеветање организатора и учесника Јуропрајда од чланова владе и појединих медија блиских власти", наводи се у извештају и тражи да парламент усвоји Нацрт закона о истополним заједницама.

О Отвореном Балкану ЕП пише да је забринут због те, како пише, неинклузивне регионалне иницијативе, те да је важно решавање отворених билатералних питања.

"Оштро осуђујемо широко распрострањено јавно порицање међународних пресуда за ратне злочине и подвлачимо да нема места негирању геноцида, укључујући и негирање геноцида у Сребреници или величање ратних злочинаца у земљи која је кандидат, па наглашавамо да такве праксе нису у складу са напретком на европском путу", пише у извештају, у коме се замера и на "континуираноој подршци и отварању јавног простора за осуђене ратне злочинце, укључујући Веселина Шљиванчанина, Драгољуба Ојданића и Николу Шаиновића, који су блиски владајућим партијама у Србији".

Београд да не блокира Приштину

"Превазићи наслеђе прошлости и укључити се у смислене преговоре", тако ЕП пише о дијалогу Београда и Приштине.

Резолуција позива Београд да не блокира Приштину да постане пуноправни члан међународних организација, те изражава жањене што је Србија гласала против њеног чланства у Савету Европе.

"Тиме је прекршен споразум из Охрида од 18. марта 2023, а бојкот локалних избора на северу 23. априла је оркестриран од стране Београда, као и застрашивање српских опозиционих политичара", наводи се.

Узнемирен је Европски парламент и зато што Мађарска и Србија помажу Русији и Кини, а тражи се од Србије да спречи српске држављане да се прикључе групи "Вагнер".

Посебно су за ЕП забрињавајуће кинеске инвестиције у Србију, па се од Европске банке за обнову и развој тражи да успостави мере заштите како би се спречило да кинеске компаније заобиђу фер правила конкуренције.