Србија и Балкан
Зашто је прозападна јавност незадовољна медијским законима: Интерес народа или профит власника?
Према најновијој најави из Немањине 11, Влада Србије требало би сутра да усвоји два медијска закона
Судбина два медијска закона у Србији – Закона о јавном информисању и медијима и Закона о електронским медијима – одлучена је на састанку који је јуче одржан у седишту ОЕБС-а у Београду и они ће се сутра наћи на столу владе. Тако је, макар, саопштила Влада Србије након што је прошле недеље изненада одустала од њиховог усвајања које је и тада било најављено.
Јучерашњем састанку су присуствовали амбасадор Мисије ОЕБС-а у Србији Јан Брат, премијерка Ана Брнабић, амбасадор Европске уније у Србији Емануел Жиофре, амбасадорка Краљевине Норвешке Кристин Мелос, представници УНС-а, НУНС-а, АНЕМ-а, Савета за штампу, Асоцијације онлајн медија, Удружења РАБ Србија, СИНОС-а и Локал преса.
Према речима учесника, састанак је трајао чак седам сати и на њему је извршена ревизија свих чланова медијских закона.
Шта је било спорно у овим законима?
Фама о члану број 122
Иако се бројне расправе воде о споменута два медијска закона, ниједна њихова верзија није изашла у јавност.
Претходних дана највише негодовања у прозападним корпоративним медијима било је због члана 122 Закона о електронским медијима.
Како преносе ови медији, члан који је за њих споран прописивао је да, уколико дође до спора о цени емитовања између оператора (ТВ канала који производи програм) и емитера (кабловске мреже која дотични канал купује и емитује), суму за плаћање одређује Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ).
Директор СББ-а Милија Зековић изашао је у јавност са оценом да би такве измене закона могле потпуно да обуставе пословање СББ-а, "а да Србијом завлада још већи мрак".
"Мислим да јавности мора да буде јасно да овакав потез власти директно угрожава не само пословање СББ-а, него и грађане Србије који желе да се слободно информишу", каже Зековић.
Сличну оцену, којом се између интереса приватног власника и интереса јавности ставља знак једнакости, дао је и члан радне групе за писање закона Раде Вељановски,
"Ја разумем да је пажњу јавности привукао тај детаљ, изненадио је све, постоје медији чији су интереси могли да буду угрожени, кад је угрожен интерес медија, угрожен је интерес јавности", каже Вељановски - који је, иначе, учествовао у изради пројектне документације ТВ Н1 за конкурс за националну фреквенцију...
Како је потврдио, на споменутом састанку у ОЕБС-у договорено је да "спорни" члан буде избачен из закона.
Редослед канала
Према информацијама са састанка, расправа се водила и о члану закона којим се одређује редослед канала на даљинском управљачу телевизора. Наводно, закон је предвиђао да се на првим бројевима нађу три канала Радио телевизије Србије, а потом и остали канали са националном фреквенцијом.
Овом решењу су се успротивили представници једног приватног емитера, који су истовремено и оператери, тј. власници, телевизија без националне фреквенције, сматрајући да им се тиме отежава посао.
Прецизније: Кабловски оператер СББ део је групације Јунајтед медија у којој су и телевизије Н1 и Нова С, дневни лист "Данас"..., речју, медији који и предводе кампању за писање медијских закона по њиховом укусу, то јест, мери.
Према речима Вељановског, договорено је да ће по редоследу прво бити канали РТС-а, "јер је то европски стандард и против тога се не може".
Дакле, може да се закључи, избачен је део који је тиче осталих канала са националним фреквенцијама. Па ће на привлачнијим местима при врху листе, уместо канала који сад имају националну фреквенцију, моћи да се нађу, на пример, ТВ канали који припадају компанији Јунајтед медија.
Све ово и упућује на закључак да је приватни (корпоративни) интерес да се плати јефтиније и наплати скупље представљен као јавни интерес и политичко питање у које је потом умешан и инострани, прецизније, западни фактор.
Чланови Савета РЕМ-а
Закон предвиђа и нове услове за именовање чланова Савета РЕМ-а, али како су раније навели надлежни, постојећи састав је већ изабран и не може бити смењен док им не истекну мандати.
Међутим, прозападни део јавности тражи да актуелни чланови поднесу оставке, како би био изабран нов састав по новим условима.
Договорено је да одредба о промени целог састава РЕМ-а уђе у закон, а да се те одредбе примењују за годину дана. О томе да ли је по Уставу да неко добије отказ иако је изабран на читав мандат, одлучиће Уставни суд.
У Закону о јавном информисању и медијима остаће одредба којом се одређује као услов за учешће на државним конкурсима за пројектно финансирање да медиј није кршио Кодекс новинара, о чему одлучује Савет за штампу, односно његова Комисија за жалбе.
У питању је саморегулаторно тело које је ушло у закон и постало услов за добијање државног новца, иако је у питању удружење грађана чију комисију чине представници прозападних медија, а који ову законску одредбу могу да користе за свој интерес.
О овој одредби закона нико у прозападним медијима није негодовао, нити је више спомиње.
У закону ће остати одредба по којој Телеком, као државни оператер, може да оснива медије, али се брише део који се односи на право локалних самоуправа да оснивају своје медије.
Упркос томе што је у европским земљама дозвољено да држава има операторе који су власници медија, део прозападне јавности у Србије је негодовао и тражио да Телеком не добије то право.
Као аргумент у своју корист, наводили су да су у питању државе које су демократски напредовале и имају јаке контролне механизме који не допуштају да се воља власти пренесе преко тих медија, али сматрају да Србија није довољно демократска земља.
