Србија и Балкан
Праведнија расподела социјалне помоћи: Са списка скинуто чак 13.663 покојника
Захваљујући регистру "Социјална карта" обезбеђена је ефикаснија расподела социјалне помоћи, сада је мала вероватноћа да дође до социјалних превара или "грешака", било да су у питању подносиоци захтева или службеници који одлучују
Прошло је годину дана и осам месеци откад је почео да се примењује регистар "Социјална карта", за сада се могу чути и похвале и покуде. Док у организацији А11 тврде да је велики број људи искључен из система социјалне заштите и помињу бројку од 35.000, у Министарству за рад, запошљавање и социјална питања тврде да је систем коначно праведно постављен и "очишћен" од великог броја преминулих.
Из евиденција за добијање помоћи скинуто је чак 13.663 покојника, међу којима и рекордер на чије име је држава уплаћивала социјалну помоћ пуне две деценије пошто је умро. Како објашњавају у Министарству, увођењем јединственог регистра "Социјална карта", који је умрежио надлежне институције из целе Србије, пронађено је на хиљаде корисника који су имали исплате два и више месеци пошто су преминули.
Тако је 4.427 покојника "остваривало" право на додатак за помоћ и негу другог лица и на увећани додатак, њих 1.134 је остваривало право на новчану социјалну помоћ и увећану новчану социјалну помоћ, а 308 на услугу смештаја.
Такође, због увећања прихода, новчане социјалне помоћи разрешено је 27.518 људи, а због увећања имовине породице њих 3.907. Међутим, истовремено, чак 115.388 регистровано је као потенцијални корисници неке додатне помоћи. У питању су махом права из области дечје заштите - дечји додатак и накнада трошкова боравка у предшколској установи, или из области социјалне заштите - увећање новчане социјалне помоћи по основу пунолетства члана породице.
"Намера је да центри за социјални рад проактивно делују према грађанима у циљу остваривања додатног права која у тренутку формирања обавештења нису остварена. Проактивност је један од циљева успостављања регистра, дефинисан Законом о социјалној карти. Овим држава показује да јој није циљ да штеди на финансијским средствима, већ да права остварују они који испуњавају услове, и обрнуто, да их не остварују они који на то немају право", кажу у Министарству.
Они наводе да је захваљујући регистру обезбеђена ефикаснија и праведнија расподела социјалне помоћи, јер је сада мала вероватноћа да дође до социјалних превара или "грешака", било да су у питању подносиоци захтева или службеници који одлучују. Постигнуто је и брзо реаговање на промене у подацима од којих зависи остваривање права. Више се не чека да ли ће корисник сам пријавити промене у подацима, већ се они добијају електронски.
Корисници регистра су центри за социјални рад, службе јединица локалне самоуправе које врше поверене послове из области заштите деце и породице, као и борачко-инвалидске заштите и други органи.
Критике везане за регистар "Социјална карта" своде се махом на то да са њим није дошло до правичније расподеле помоћи, већ само до техничког олакшања, када су се институције социјалне заштите умрежиле.
Такође, у организацији А11 наводе да је у унутрашњости велики број Рома из неформалних насеља искључен из система социјалне заштите, пошто су се бавили сакупљањем секундарних сировина и тиме изашли из лимита неопходног за добиајње помоћи.
Према проценама, у Србији око 170.000 људи прима неку врсту социјалне помоћи. Прошле године држава је за социјална давања издвојила 13,5 милијарди динара.
