Србија и Балкан
Сага о законима: Зашто је нормално да у Србији постоје западни медији, али не и српски?
Након што је Влада Србије усвојила нацрте медијских закона утаначених у канцеларији ОЕБС-а, свако би помислио да је на њих стављена тачка. Преварили сте се, у току је последња одбрана интереса власника западних медија
Сага о два медијска закона – Закону о јавном информисању и медијима и Закону о електронским медијима, не престаје ни након што је Влада Србије усвојила нацрте. Они чекају свој ред у Скупштини Србије, али се и даље у јавности расправља о њиховом садржају.
Прво се захтевало да у законе уђе Савет за штампу, иако је приватно удружење које финансирају западне агенције, а које је присвојило ексклузивно право да тумачи Кодекс новинара. Ушао је.
Потом се тражило да држава не предлаже чланове Савета Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ). Пооштрена су правила и измењена по захтеву.
Потом се тражило да члан по члан оба српска медијска закона у седишту ОЕБС-а у Београду анализирају "међународни партнери", односно делегација Европске уније у Србији, амбасада Краљевине Норвешке и немачка Фондација Конрад Аденауер. То је одрађено на састанку који је трајао седам сати у присуству премијерке Ане Брнабић.
Али све то није довољно да се умире гласови прозападних медијских посленика у Србији.
Наиме, Независно удружење новинара Србије (НУНС) жали се што су у Предлогу Закона о јавном информисању члан 39 и 91 у Закону о електронским медијима према којима се оставља могућност државној фирми Телекому да остане власник медија.
Слично саопштење имале су и странке које су организатори протеста "Србија против насиља", наводећи да ће тражити да се та два члана избаце из закона. Разлог је, наводе, одбрана јавног интереса, а за то траже помоћ изван Србије.
"Позивамо надлежне институције ЕУ да се јасно одреде и да не ћуте на намеру Српске напредне странке да додатно девастира медијску сцену Србије. Проблем слободе медија у Србији је нешто што препознају сви извештаји међународних институција, а овим предлозима закона ови проблеми ће се додатно продубити", закључено је у саопштењу.
Медији у власништву Јунајтед групе целог дана баве се овом темом и врше притисак да се закони додатно дотерају по њиховом укусу, или пак у складу са интересима њихових власника.
Под насловом "Шта у пракси значи усвајање нових медијских закона, последице ће бити језиве", сајт "Нова" преноси изјаву новинара Динка Грухоњића.
"Нама новинарима је јако тешко да објаснимо да се ово не тиче само нас и искључиво нас већ се тиче слободе говора", жали се Грухоњић који заговара став да се у Сребреници био геноцид, а да је Република Српска геноцидна творевина.
Као врхунац притиска огласила се и сама Јунајтед медија, која наводи да би овакви закони "додатно деградирали већ лоше стање медијских слобода у Србији и имали штетан утицај на медијски плурализам и тржишну утакмицу".
Подсетимо, ова оцена долази од групе која у свом власништву има 120 медија у осам земаља југоисточне Европе, а у Србији послује у свим врстама медија, од новина, радија, телевизија и портала. Такође, један од власника Јунајтед групе је амерички ККР фонд чији је један од директора Дејвид Петреус, некадашњи шеф ЦИА.
Поставља се питање у чије име ови медијски посленици износе овакве ставове и чији интерес заиста штите?
Интерес власника медија = интерес јавности
Довољно је прогледати изјаву председника НУНС-а Жељка Бодрожића за "Глас Америке", па да буде јасно о чијем интересу се заправо ради.
"Ако се овај закон усвоји са ова два члана постоји озбиљна опасност да прво настрадају ове две кабловске телевизије (Н1 и Нова С), које су многима у Србији једини прозор у свет и једини извори правог информисања. Без те две телевизије ће у електронском делу медија завладати потпуни мрак. Ми смо, као медијска заједница која је иовако на много начина ослабљена и ради у непријатељском окружењу које је створила Српска напредна странка – онда у великој опасности да ћемо онда потпуно изумрети и да ће Србија бити окупирана медијима који нуде пропаганду и шарену забаву. То неће бити опасно само за слободу медија и изражавања, већ и на голи живот грађана, јер видимо да, када се медијима управља из једног центра, нама може цео дан нико да не јави да се излио амонијак код Пирота или да је почео рат на Косову", закључује Бодрожић.
Дакле, између интереса власника Н1 и Нове С и "голог живота грађана" ставља се знак једнакости.
Ко се бар мало посвети саставу и финансијама НУНС-а, неће имати дилему у одговору на питање о интересима.
НУНС махом спроводи пројекте који се финансирају у америчким доларима и швајцарским фунтама. Главни спонзори овог удружења у Србији су Делегација Европске уније, Фондација за европско друштво Џорџа Сороша, амбасада Норвешке у Србији, Балкански фонд за демократију Немачког Маршаловог фонда САД, а заправо Агенције за међународни развој САД (УСАИД), као и Шведска агенција за међународни развој и сарадњу (Сида).
Гледајући финансијере ових пројеката поставља се питање зашто је прихватљиво да утицај на медијску сцену Србије имају западни центри моћи, али је то што у Србији српска компанија има медије страховит удар на јавни интерес грађана.
Јунајтед група је регистрована званично на адреси у Амстердаму, чиме је избегла да се на њу односе поједине регулативе у Србији.
Иако је власнички везана за Запад, Јунајтед друга се свим снагама труди да измени законске регулативе у Србији.
Свесно кршење Кодекса новинара у корист власника медија
Последњих дана смо сведоци злоупотребе медија у корист економских интереса власника, што је јасно кршење Кодекса новинара, указује некадашњи председник Удружења новинара Србије и уредник портала Пиштаљка Владимир Радомировић.
"Кодексом је јасно наведено да економски интереси власника не смеју да утичу на уређивачку политику медија, те да је кршење сваки такав покушај, а камоли ово што се дешава данима. Цела медијска групација крши Кодекс новинара залажући се за интерес свог власника, не одвајајући уреднички обликован садржај, текстове и прилоге од пропаганде у корист Драгана Шолака и Јунајтед групе", напомиње Радомировић.
Ипак, Савет за штампу се не оглашава подовом оваквог кршења Кодекса новинара.
Наш саговорник указује да се НУНС укључио у кампању, чиме је још једном оповргнуо придев "независни" који носи у називу.
"Ово није први пут да се економски интереси Јунајтед групе мешају у уређивачку политику и извештавања медија који су део те групација. То сам осетио и на својој кожи када су водили кампању против мене и УНС-а, потпуно занемарујући сваки новинарски стандард и принцип. Нисам изненађен, али је ниво до кога су спремни да раде у корист свог власника, а не у корист интереса јавности јесте запрепашћујући", каже Радомировић.
Посебно је запрепашћујуће да се медијски закони не договарају у згради Владе Србије, већ у канцеларијама западних агенција. Радомировић оцењује да се тако дерогирају и Влада Србије, али и Скупштина Србије која је једина надлежна да ради на законима.
"Чуди ме да се посланици опозиције и владајуће коалиције не буне, јер је то мешање у њихов посао, да не препуштају ту улогу неизабраним представницима, већ и онима који представљају друге државе и савезе држава", наводи Радомировић.
