Након ревизије западних представника, Влада Србије усвојила нацрте закона о медијима

Предлози нацрта два кључна медијска закона - Закона о јавном информисању и медијима, и Закона о електронским медијима, усвојени су данас на седници Владе Србије.

Закони су усвојени у форми нацрта, а очекује се да се ускоро нађу у скупштинској процедури, након чега ће добити коначне верзије и бити изгласани.

Предлогом закона о јавном информисању и медијима дефинишу се гаранције слободе јавног информисања, забрана дискриминације, угрожавања слободног протока информација, као и вршења притисака, претњи или уцењивања медијских радника, наводи се у саопштењу Владе Србије.

Истиче се да се посебна пажња посвећује и кажњавању насиља над новинарима, заштити медијског плурализма и забрани монопола у области јавног информисања.

Такође, документом су обухваћене и посебне обавезе установа јавних медијских сервиса и других медија који пружају услуге по начелима јавних медијских сервиса, у погледу правовременог и непристрасног извештавања и квалитета услуга.

Наводи се и да је дефинисан појам подстицајног окружења које подразумева стварање и одржавање политичког, економског и друштвеног окружења које медијима треба да обезбеде слободан рад, без притиска.

Предлогом закона о електронским медијима, у складу са међународним актима и стандардима, дефинише се организација и рад Регулаторног тела за електронске медије, услови и начин пружања медијских услуга, услови и поступак за издавање дозвола за пружање медијских услуга, надзор над пружаоцима медијских услуга, као и друга питања од значаја за ову област.

Предложени закони гарантују слободу мишљења и изражавања и слободу медија у складу са највишим међународним стандардима земаља Европске уније и документима Уједињених нација и Савета Европе, али и са стандардима произашлих из праксе Европског суда за људска права.

Њиховом дефинисању, истиче се, претходио је инклузиван процес широких консултација и јавних расправа уз присуство представника Владе Републике Србије, новинарских и медијских удружења, ОЕБС-а и других међународних партнера.

Такође је и европски комесар за проширење Оливер Вархељи упутио писмо председници Владе Србије Ани Брнабић, у којем похваљује завршетак рада на предлозима медијских закона, наводећи да препознаје много добрих елемената у оба нацрта закона.

У вези са законима расправа се водила дуже време, а незадовољни постигнутим биле су све стране, и представници Владе Србије, и радне групе које су на њима радиле, као и медијска удружења.

Занимљиво је да су се у писање закона умешали представници Запада, пре свега ОЕБС-а, Европске уније, али и амбасада Норвешке који су такође имали своје захтеве како би медијско небо у Србији требало да изгледа.

Иако је влада претходне седмице саопштила како је направљен компромис и да су закони спремни за усвајање, то се није догодило. Усвајање је одложено због замерки управо представника Запада.

Потом је одржан састанак у седишту ОЕБС-а који је трајао чак седам сати, а на којем су утаначени чланови закона.

Не зна се каква је верзија је тачно договорена, већ су информације о спорним тачкама изашле у јавност захваљујући учесницима споменутог састанка.

Када се нацрти закона нађу на седници Скупштине Србије биће познато какве измене су претрпели након ревизије западних представника.