Србија и Балкан
Како су бактериолошки неисправне (и/или родно неподобне) књиге за децу из Београда завршиле на КиМ?
Осумњичени су и Нушићево "Сумњиво лице" и поезија Десанке Максимовић, а није јасно да ли су спорне књиге за децу "болесне", или је потребно да лектире постану родно сензитивне
Од "Ромеа и Јулије", преко "Дневника Ане Франк" и "Сумњивог лица", до песама Јове Јовановића Змаја - београдска основна школа "Браћа Барух" избацила је 617 издања из своје библиотеке класификујући их као "бактериолошки неисправне" и опасне за децу.
Међутим, из адвокатске канцеларије Радић су прошле недеље упозорили да су наведене књиге одбачене зато што је школа "Браћа Барух" у децембру донела одлуку да усклади рад са Законом о родној равноправности, а наведена дела нису подобна и написана у складу са захтевом коришћења родно сензитивног језика, као и да у процесу ревизије коју је школа спровела по налогу Библиотеке града Београда постоје бројни пропусти.
На листи књига које је школа одбацила, а у коју је РТ Балкан имао увид, поред поменутих налазе се и "Мачак у чизмама", "Госпођа Бовари", "Том Сојер" и "Књига о џунгли", али и песме Десанке Максимовић. Одбачена издања су углавном из друге половине двадесетог века, али има и оних из 2011. и 2014. године.
У извештају о спроведеном надзору над стручним радом школске библиотеке истакнуто је да "постоји велики број дотрајалих и бактериолошки неисправних публикација које се морају излучити из фонда". Према прописима, објашњава за РТ Балкан адвокат Миленко Радић, ви можете да отпишете само "неупотребљиве" књиге које није могуће поправити (на пример - поцепане).
"Када се спроведе ревизија и идентификују такве књиге, школа је дужна да о томе информише Народну библиотеку Србије и постоји рок од 15 дана да се види шта ће се са њима урадити. Овде то није био случај, већ попис књига и даље није завршен", наводи Радић наглашавајући да га "интересују само прописи, а не политика".
Како наводи адвокат, 15. децембра школа "Браћа Барух" усвојила је план рада који је направљен на основу Закона о родној равноправности, којим се, између осталог, прописује и обавеза коришћења такозваног родно осетљивог језика.
"Прошле године почела је процедура мењања стандарда квалитета уџбеника. То значи да је донета одлука да се сви уџбеници повуку из оптицаја и да се напишу нови у складу са новим стандардима о родној равноправности и родно осетљивим језиком. Они морају да буду написани најдаље до 20. маја следеће године, а већ од наредне године морају да уђу у употребу", објашњава Радић.
План је писан у иностранству, у присуству премијерке Србије Ане Брнабић и тадашње министарке за европске интеграције Јадранке Јоксимовић, које су званично оправдавале споран закон тиме "што Србија већ две године није отворила ниједан преговарачки кластер ЕУ, а на овај начин би се применио Кластер 4", рекао је Радић.
Како наводи адвокат, из школе су им поручили да су "бактеријски неисправне" књиге већ послали на југ Србије, односно на Косово и Метохију.
"Термин 'биолошки неисправне', којим је школа означила неподобне књиге - не постоји. Постоје институције које се баве таквим истраживањима, али то не може да утврди чиновник у библиотеци", објашњава Радић.
Иако смо недељу дана покушавали да добијемо одговор од надлежних у школи "Браћа Барух", они су одбили да објасне ситуацију и одговоре да ли су друга издања поменутих избачених књига остала у школи, те на који би начин бактериолошки неисправне књиге опасне за децу у Београду била подобна за децу на на југу Србије и на КиМ.
Поред тога, остаје отворено и питање како би се школске библиотеке ускладиле са захтевом коришћења родно сензитивног језика, будући да њиме није писана ниједна издата књига за децу.
На пример, ево како би гласио почетак родно сензитивне избачене бајке "Мачак у чизмама":
Један/а воденичар/ка имао/ла је три сина/ћерке/детета, а поврх тог и воденицу, магарца/ицу и мачка/ку. Синови (ћерке, деца) су млели/е, а мачор/ка је хвато/ла мишеве/ице. Кад воденичар/ка умре, три сина (ћерке, деца) поделише наследство…
Уколико је оволико тешко испратити бајку написану родносензитивним новоговором, остаје сасвим нејасно како би изгледали компликованији уџбеници, класици и поезија.
