Србија и Балкан
Чувајте се: Како приватни детектив може да вам поквари боловање
Послодавци не смеју да знају здравствени разлог због кога запослени одсуствује, нити да зову и проверавају радника, због чега све чешће ангажују приватне детективе који уходе раднике
Праћење на друштвеним мрежама и ангажовање приватних детектива више није резервисано само за љубоморне супружнике и холивудске филмове, јер се тим методама све чешће служе компаније које сумњају да су им запослени неоправдано одсутни, тачније да су на лажном боловању.
Ова тема поново je у жижи јавности након вести да је менаџер познате хрватске банке ухваћен док скија у Француској уместо да мирује у кревету за време боловања. Послодавац му је уручио ванредни отказ, али овај потез је, како је одлучио суд, био незаконит па је банка дужна да менаџеру плати одштету у висини од 14.240 евра и надомести судске трошкове.
РТ Балкан истражује каква је ситуација у Србији када је у питању злоупотреба боловања, поготово након усвајања измена и допуна Закона о здравственом осигурању, којим се изабрани лекар обавезује да утврђује привремену спреченост за рад до 30 дана, уместо досадашњих 60 дана.
А детективи траже...
Никола Новак из Детективске агенције ПДА АНОНИМУС за РТ Балкан наводи да га све чешће зову послодавци са циљем да провере персонал.
"Зову нас из читаве Србије када посумњају да их радници варају. Дешава се да отворе боловање, па оду да раде у другу фирму исте делатности или сами отворе своју фирму и отимају клијенте послодавцу. Дешава се да их ухватимо на журкама, на путовањима, у шетњи градом, на кафи са пријатељицом", објашњава детектив.
Методе рада није хтео да открива, али тврди да има много посла јер осим лажних боловања, људи варају и на осигурању.
Правница за радно право Олга Вучковић Кићановић истиче да се статистички подаци у вези с фиктивним боловањем разликују од институције до институције.
РФЗО процењује да је свега 12 одсто запослених на лажном боловању, послодавци тврде да тај број иде до 20 одсто, а адвокати до чак 50 одсто.
Уколико послодавац сумња да је запослени неоправдано одсутан, у складу са Законом о раду, има право да провери основаност привремене спречености за рад запосленог и да га, евентуално, казни отказом, одбијањем дела зараде или неком блажом мером.
"Послодавци су у неповољном положају, јер не смеју да знају здравствени разлог због кога запослени одсуствује, тј. шифрарник болести, нити да зову и проверавају радника јер се то доживљава као повреда приватности, а са друге стране, закон не гледа благонаклоно на праћење као оперативну радњу", објашњава Вучковић Кићановић.
Редовни професор медицине рада на Медицинском факултету у Београду др Петар Булат за РТ Балкан каже да је немогуће прецизно утврдити колико је лажних боловања у Србији, поготово оних отворених на иницијативу пацијента.
"Тешко је доказиво јер не можемо да знамо о чему разговарају лекар и пацијент. Такође, има и оних пацијената који дуго чекају на дијагностику", наводи наш саговорник и додаје да постоје и болести из Ф спектра где обавеза мировања није једно од лекарских захтева током боловања.
Каже да се тек поређењем података могу извести одређени закључци.
"Тако нпр. за угануће скочног зглоба као последице повреде на раду следи боловање од два месеца, а када је реч о обичној повреди, онда се добије две, три недеље боловања", каже др Булат, што иде у прилог тези о малверзацијама.
Он открива да се сусрео са случајевима када су особе на боловању провеле 15 до 20 година.
"То су људи који нпр. покрену свој бизнис а на редовном послу замрзну статус. Још један случај је занимљив, када наступе сезонски послови, па пола фирме изостане са посла. Тада исто можете да закључите да су у питању злоупотребе", наглашава.
Иначе, за време привремене спречености за рад прима се 65 одсто плате, а губи се право на накнаду зараде у случају да је запослени намерно проузроковао привремену спреченост за рад или је она проузрокована употребом алкохола или психоактивних супстанци, ако је намерно спречавао оздрављење, ако се без оправданог разлога није подвргнуо лечењу, или се паралелно бави привредном или другом активношћу којом остварује приходе, те ако без дозволе стручно-медицинског органа Републичког фонда отпутује из места пребивалишта.
