Србија и Балкан
РТ Балкан истражује: Како избори у Србији, ЕУ и Америци утичу на спровођење Охридског споразума?
Заказана гласања у нашој земљи, али и на Западу могла би да Србији купе време, али је питање колико би нам та куповина времена уопште значила
Махање плановима, споразумима и саопштењима, али и парадирање европских званичника кроз Србију - све у циљу да се притисцима извојује спровођење Охридског споразума, односно дефакто признање "Косова", мораће, изгледа "на паузу", зато што се Србија од данас спрема за изборе.
И не само чињеница што се у Србији организује гласање, већ и то што је и Европу, па и Америку као кључне иницијаторе Бриселског и Охридског споразума, такође чекају избори - Србији ће, сагласни су саговорници РТ Балкан, "купити" време.
"Ако власт жели да купује време како би одолела притисцима, може да се позове на то што траје мандат техничке владе, и да због тога не може да на себе преузима обавезе, ни да потписује нити да нешто спроводи. Тај изговор може да се искористи, али само треба политичка воља", указује политиколог Александар Павић.
Запад би, како он указује, желео да што пре затвори питање "Косова", како би онда могли да се концентришу на Русију и Блиски исток, док Србија, како додаје наш саговорник, може у своју корист да искористи тренутак када су сви фокусирани на сукоб у Гази.
"И то је питање политичке воље у Београду. Све зависи од нас. Запад никад није био слабији и то треба да искористимо и да почнемо да уводимо своје пријатеље попут Русије и Кине у преговоре. Све време преговарамо са непријатељима, и онима који хоће да нам отму КиМ", истиче наш саговорник.
На нашу воденицу, каже, иде и то што се следеће године одржавају избори за Европски парламент.
"Њима се жури, али они немају полуге да нас на нешто натерају, ако ми то не желимо. Они могу да журе, али без нас не могу да стигну до циља. Изборе треба да искористимо да оснажимо своју позицију, и да не дозволимо да нас пожуре толико да урадимо нешто погубно", истиче Павић.
У ЕУ се, међутим, како уочава наш саговорник, клатно помера у правцу који је повољан по нас.
"А много тога још може да се деси до тих избора за ЕП. Ако дође до ескалације рата на Блиском истоку, можемо свашта да очекујемо у Европској унији. Самим избором Фица у Словачкој показује се колико ствари могу да се промене путем избора. Глобалистичке снаге сигурно неће јачати у Европи", објашњава Павић зашто би Србе требало да занимају и избори у Бриселу.
Резултати предизборних истраживања у Сједињеним Америчким Државама јасно су издвојили и фаворита у новој изборној трци, а то је Доналд Трамп. У којој ће то мери помоћи "српској ствари"?
"Трамп не би био везан за Бриселски и Охридски споразум нити би их форсирао као ова садашња администрација. Гренел је већ јавно рекао да је Трамп планирао да са Косова и Метохије повуче америчку војску, тако да по његовом првом мандату можемо да наслутимо како ће се ствари развијати. Али, не може нам бити горе под Трампом него под Бајденом", закључује Павић.
И политички аналитичар Дејан Вук Станковић верује да нам предстојећи избори (како наши тако и ови ван наше земље) могу купити време, али није претерано убеђен да ће нама то време заправо ишта значити.
"Европска бирократија, односно европска дипломатија, заузела је тврд став по питању Охридског споразума и за њих је то једна врста догме. Нисмо видели никакву флексибилност Европских преговарача у правцу тражења неких других, креативнијих решења, нити смо видели да је ЕУ отворена за то да се у процес решавања косовског питања укључе неки други актери", указује наш саговорник.
Према његовим речима значајно је и шта ће бити исход тих избора, да ли ће доћи до неких турбуленција и озбиљних прегруписавања, односно до тога да испливају странке које би имале дозу флексибилности по питању "Косова".
"Из слова и духа" саопштења која ових дана стижу са Запада, наш саговорник међутим чита да они не одустају од плана да легитимишу косовску државност признањем Србије да је Косово независни политички и правни ентитет. То је дефакто признање, али где је дефакто није далеко ни дејуре - односно споразум о признању и размени амбасадора", упозорава Дејан Вук Станковић.
Вучић, како он додаје, у међувремену, преговарајући о свим елементима нормализације поручује ЕУ да односи могу да се нормализују односи, али да о статусним питањима не може да се дискутује.
"Држи флексибилну позицију која му не затвара у потпуности могућност комуникације са Западом. Чека да дође до неких преокрета на глобалном нивоу, и да се у неком тренутку за будућност Србије питају и Русија и Кина, што би нам свакако ојачало позицију. Ово је регион политичке доминације Запада, а Србија није спремна да безусловно слуша Запад, али није укинула могућност да са истим тим Западом комуницира", указује Станковић.
