Србија и Балкан
РТ Балкан истражује: Да ли је повећан број бирача у Београду пред изборе 17. децембра?
И пред ове изборе, као што је то чинила и уочи претходних, опозиција оптужује власт да на адресе у Београду пријављује фантомске бираче и тако покушава да прекроји изборне резултате. Шта показују бројеви, има ли истине у томе?
У сусрет изборима 17. децембра политичко усијање је на врхунцу. Најнеизвеснија борба биће у Београду где опозиција опет оптужује власт за наводне фантомске бираче.
Посланик странке Заједно Ђорђе Микетић тврди да је са своје адресе одјавио непознату особу која је била пријављена као станар без његовог знања.
Премијерка Ана Брнабић негирала је ову информацију наводећи да је Министарство унутрашњих послова утврдило да нико осим породице Микетића није био пријављен на спорној адреси.
Председник Народног покрета Србије Мирослав Алексић тврди да од 300 до 500 грађана дневно промени адресу због избора у Београду.
Да ли су тврдње о променама адреса истините и колико се људи заиста преселило у Београд од прошлих избора?
Колико се људи доселило у Београд
Према подацима Републичке изборне комисије, на изборима 2022. право гласа у Београду имало је 1.594.243 људи.
По општинама у Барајеву 23.735, на Вождовцу 160.550, Врачару 62.637, Гроцкој 73.350, Звездари 159.459, Земуну 166.297, Лазаревцу 50.136, Младеновцу 45.895, Новом Београду 203.004, Обреновцу 64.268, Палилули 172.170, Раковици 99.934, Савском венцу 39.185, Сопоту 17.238, Старом граду 52.914, Сурчину 38.913 и Чукарици 164.558.
Према тренутним подацима Министарства државне управе и локалне самоуправе ажурираним 23. октобра 2023. у бирачком списку у Београду има 1.610.052 бирача.
У Барајеву 23.639, на Вождовцу 162.723, Врачару 63.545, Гроцкој 73.476, Звездари 163.228, Земуну 169.930, Лазаревцу 50.055, Младеновцу 45.257, Новом Београду 204.431, Обреновцу 64.384, Палилули 174.473, Раковици 98.765, Савском венцу 40.060, Сопоту 17.413, Старом граду 53.684, Сурчину 39.977 и Чукарици 165.012.
Разлика у броју бирача у односу на прошле изборе је 15.809, што је мање од 1 одсто укупног бирачког тела у Београду.
Да ли овај број може да пресуди победника у главном граду Србије?
Ако погледамо прошле изборе, Српска напредна странка је освојила 348.345 гласова и уз Социјалистичку партију Србије са 64.050 гласова формирала власт.
Странке прозападне опозиције на листи Уједињени за победу освојиле су 195.335 гласова. Коалиција "Морамо" са 99.078 гласова, као и листа коју су предводили Душко Вујошевић и Борис Тадић са 26.219 гласова.
Рачунајући разлику у броју освојених гласова види се да је власт у Београду освојила 91.763 гласа више од опозиције.
Чак и када би свих 15.000 бирача који су се у међувремену доселили у Београд гласало за СНС, тешко да би тај број могао пресудно да утиче на резултате.
Нико из опозиције није се жалио на бирачким местима
Право на увид у бирачки списак има само појединац са својим личним подацима, законом није дозвољено било коме, па ни политичким странкама, дати на увид или коришћење податке бирача.
Међутим, представници свих странака у изборним комисијама имају своје представнике који дежурају на бирачким местима током гласања.
То значи да свако од њих надгледа процес гласања и ако примети да се на бирачком месту налазе људи који нису станари тог дела града, могу да реагују.
Најбољи пример за то је гласање у Шавнику у суседној Црној Гори, где су чланови изборне комисије прекидали гласање када су приметили на биралишту бираче који нису из тог места.
Међутим, већ годинама нико из опозиције није се жалио за такве неправилности на бирачким местима у Београду.
