Србија и Балкан
Изборна математика: Колико је (не)стабилно бирачко тело десничарских странака (ГРАФИКА)
Последњих 20 година питање Косова и Метохије је незаобилазна тема свих изборних кампања. Популарност странака које инсистирају на очувању суверенитета Србије мењала се од избора до избора
Насупрот прозападно оријентисаној Демократској странци, Демократска странка Србије (ДСС) деценијама је окупљала десничарске бираче.
На том политичком полу је и Српска радикална странка (СРС) Војислава Шешеља, из које је настала Српска напредна странка (СНС), партија која ће потпуно изменити политичке токове у Србији.
Одлазак лидера ДСС-а Војислава Коштунице у политичку пензију 2014, повратак Шешеља из Хага исте године, као и преговори Београда и Приштине имаће пресудан утицај на бирачко тело.
Нове странке помрсиле конце старим
ДСС је последњих 10 година два пута на изборима учествовао под вођством Војислава Коштунице и тада забележио најбољи резултат. Гласови бирача ишли су до више од 270.000, али је странка 2014. остала испод цензуса, због чега је њен лидер поднео оставку и изашао из политике.
У покушају да поврати бираче, странка је на изборима учествовала у коалицијама, а недавно је и променила име у Нови ДСС под лидерством Милоша Јовановића.
Српска радикална странака имала је стабилно бирачко тело, а по повратку Шешеља из Хага доживела је велику популарност, па је на изборима 2016. освојила више од 300.000 гласова, што је појединачно најбољи резултат десничарске странке у Србији.
Међутим, ниски коалициони потенцијал СРС је увек остављао у опозицији, а даље гласање довело је до замора међу радикалима који од тада губе подршку и већ други пут заредом остају ван парламента.
Освежење на десном политичком блоку биле су Двери, које су најпре настале као покрет, а касније као класична политичка странка под вођством Бошка Обрадовића.
Двери већ годинама могу да рачунају на више од 170.000 гласова.
Ова странка ће направити кобну грешку 2020. године када ће ући у коалицију Савез за Србију са прозападном опозицијом која се одлучила да бојкотује изборе.
Испоставило се да је бојкот довео до прекомпоновања у десном блоку.
Те године дотадашњи председник општине Нови Београд Александар Шапић понудиће на парламентарним изборима политику која није везана само за главни град и освојити појединачно највише гласова међу десно оријентисаним странкама – више од 123.000.
Покрет обнове краљевине Србије (ПОКС) Жике Гојковића освојиће више од 85.000 гласова. Гојковић ће 2021. бити смењен са чела странке, чији лидер је сада Војислав Михаиловић.
Српска странка Заветници забележила је 2020. изборни резултат од 45.000 гласова, а две године касније више од 140.000.
Пропала замисао о једној колони
Питање Косова и Метохије биће важно и у изборној кампањи пред гласање 17. децембра.
Ипак, уместо заједно, Нови ДСС и ПОКС, као и Двери и Заветници ће на изборе одвојено.
Судећи по тврдњама актера преговора, сметња договору био је захтев Новог ДСС-а о сарадњи са Ђиласом након избора.
То је потврдио и лидер Народне странке Вук Јеремић, који је истакао да се та партија залагала "да буде једна колона државотворних парламентарних странака, да би то био најодговорнији корак у овом тренутку имајући у виду непосредну опасност од спровођења у дело француско-немачког плана за независност 'Косова'".
