Србија и Балкан

Партијска превирања: Зашто ће опозиција у више колона на изборе

Лоши лични односи лидера партија, интриге и договори иза затворених врата обележили су почетак изборне кампање у Србији, а страх од цензуса натерао мачку и миша да заједно иду на изборе
Партијска превирања: Зашто ће опозиција у више колона на избореwww.globallookpress.com © Predrag Milosavljevic/Xinhua

Политичка сцена у Србији узбуркала се у сусрет предстојећим ванредним изборима заказаним за 17. децембар. Скупљају се потписи, ужурбано праве коалиције, а многи за које се мислило да су политички пензионисани су се активирали.

Заборављени политички асови на чија врата се покуцало су Томислав Николић, Војислав Шешељ, Борис Тадић, који ће уз бившег министра Сашу Радуловића трчати изборну трку, као и Чедомир Јовановић који се буди из политичке хибернације.

Трка за цензус натерала странке на предизборна изненађења

Цензус је и даље три одсто, али је и он за многе недостижан, па ће избори, као у изреци о хладној ноћи, натерати мачку и миша на коалиције које су неочекиване.

За сада су највећа изненађења договор СНС-а и СРС-а и коалиција Социјалдемократске странке Бориса Тадића и Суверениста Саше Радуловића.

Иза договора напредњака и радикала се крије математика, а не сентимент, јер ће избори у Београду бити најнеизвеснији, сагласни су наши саговорници.

Радикали су узели 1,7 мандата по природном прагу на изборима у Београду и то је оно што СНС жели да "пребаци" на своју страну у трци у главном граду, каже за РТ Балкан политиколог Бобан Стојановић.

Радикали у Београду имају традиционалне бираче и напредњацима могу у механичком збиру да дају гласаче, оцењује за РТ Балкан политички аналитичар Дејан Вук Станковић.

"Радикали ће на републичким изборима ићи самостално да би кварили игру десничарима, а сигурно неће бити превише амбициозни у захтевима према напредњацима", каже Станковић.

Са друге стране, договор Тадића и суверениста резултат је тога што нису успели да дођу до споразума са Драганом Ђиласом и Мирославом Алексићем, а самостално не би имали шансу за прелазак цензуса, сматра Стојановић.

"Ово је последњи трзај и Тадићу и Радуловићу да пређу цензус макар у Београду. Не знам колико ће коалиција имати синергетски ефекат, у питању је сурови прагматизам", напомиње наш саговорник.

Станковића је пак изненадила коалиција "Не давимо Београд" и Еколошког устанка са Драганом Ђиласом јер су раније хтели да направе отклон од бившег лидера Демократске странке.

"У питању је брак из рачуна, направљен јер Ђилас има новац и медијске ресурсе. Ако уђу у парламент, раздвојиће се првом приликом", сматра Станковић.

Због личних односа пропала замисао опозиције о две колоне

Упркос томе што је сама тражила изборе, опозиција није успела да направи договор о две колоне: прозападну "Србија против насиља" и десничарску, односно конзервативну.

Пропасти укрупњавања кумовали су лични анимозитети, али и непремостиве препреке из прошлости, сагласни су саговорници нашег портала.

Опозиција ризикује да део гласова буде бачен, што је неодговорно и неозбиљно, јер ти мандати могу да буду пресудни у формирању власти, каже Стојановић.

"'Србија против насиља' је изузетно широка листа која је ухватила све релевантне странке на том полу, али су могли да укључе и мање партнере који ће самостално на изборе", каже Стојановић.

Уместо заједно, Нови ДСС и ПОКС, као и Двери и Заветници ће на изборе одвојено. Судећи по тврдњама актера преговора, сметња договору био је захтев Новог ДСС-а о сарадњи са Ђиласом након избора.

То је потврдио и лидер Народне странке Вук Јеремић, који је истакао да се та партија залагала "да буде једна колона државотворних парламентарних странака, да би то био најодговорнији корак у овом тренутку имајући у виду непосредну опасност од спровођења у дело француско-немачког плана за независност 'Косова'".

Ипак, Нови ДСС и Заветници имали су непремостиве разлике, објаснио је Јеремић за ТВ Прва.

"Нови ДСС је инсистирао да у коалициони споразум уђе клаузула да ћемо са Ђиласом и његовом листом после избора правити власт у Београду, није хтео од тога да одустане. Заветници нису хтели ништа и упркос напорима да се постигне заједнички план из националних интереса, превагнули су нажалост неки други, страначки интереси и сад наступамо како наступамо", рекао је Јеремић.

Станковић указује да је занимљиво то што је Милош Јовановић спреман на сарадњу са Ђиласом, упркос што је велики анимозитет ДСС-а и Демократске странке обележио један политички период у Србији.

"Десница није ни могла да иде заједно, то је било више очекивање неких интелектуалаца. Јовановић има нескривене лидерске амбиције, са друге стране Обрадовић и Стаменковски не мисле тако", истиче Станковић.

Стојановић пак сматра да је то могла и морала да буде заједничка листа, заједно са Народном странком Вука Јеремића и суверенистима, али и свим актерима тог политичко-идеолошког спектра.

"Она је требало да се уједини још у јануару када је прихваћен француско-немачки план и да то буде окосница договора", каже Стојановић.

Ни СНС није успео да укрупни снаге пред ове изборе, иако је досадашњи лидер напредњака Александар Вучић више пута најављивао формирање Народног покрета за државу.

Ипак, изгледа да је владајућа странка једина спремно дочекала изборе, па је протеклог викенда већ одржала први предизборни скуп у Лесковцу.

image