Балкански шпијуни из Хрватске: Шта се крије иза афере са Хрвојем Шнајдером?
Одлука Министарства спољних послова Србије да прогласи Хрвоја Шнајдера, првог секретара у Амбасади Републике Хрватске у Београду, за персону нон грата изазвала је бурне реакције у обе земље. Хрватска је данас узвратила истом мером.
Како су пренеле "Вечерње новости", Шнајдер је је протеран због шпијунаже и врбовања за рад за хрватску службу, чиме је прекршио Бечку конвенцију која регулише дипломатско конзуларне односе.
Министарство спољних послова је у саопштењу објавило да је Шнајдер током професионалног ангажовања у Републици Србији грубо изашао из оквира дипломатских норми и прекршио наведену конвенцију.
Министарство спољних и европских послова Хрватске је, с друге стране, изразило жаљење због одлуке Републике Србије да првог службеника у Амбасади Републике Хрватске у Београду прогласи персоном нон грата и узвратило реципрочном одлуком.
Они су додали и да се "очекивала ескалација односа уочи избора у Србији", али да нису очекивали протеривање дипломата.
Инцидент није изненађење
Некадашњи официр Контраобавештајне службе (КОС) Љубан Каран није изненађен наводима да је хрватски дипломата врбовао за рад за њихову служби.
"Није ме изненадило да је он прекорачио овлашћења и починио кривично дело шпијунаже. Хрватске службе су већ деценијама веома агресивне према Србима и Србији. Они су током рата врбовали официре Хрвате да пређу у њихову војску, а оне који су имали поверљиве податке су подстицали да остану овде и прикупљају информације", објашњава он за РТ Балкан.
Каран додаје да су хрватске службе касније "показивале интересовање за наводне ратне злочине које су чини Срби, односно за људе који су хтели лажно да сведоче".
Наш саговорник наводи да су они у Србији тражили агенте утицаја који су одлучивали о међународним питањима - а до њих су успевали да дођу и обезбеде да њихове одлуке буду у корист Хрватске, а не Србије.
Каран додаје и да су се они, између осталог, бавили и пограничним споровима, попут оног на Дунаву.
"Они траже не само међународне моћнике, већ и људе унутар Србије који би из личног интереса радили на њену штету", наводи он.
Хрватске службе блиско сарађују, а често и обављају послове за велике западне службе, каже наш саговорник, и додаје да они најчешће врбују Србе из Хрватске, који су подложни уценама због веза са том земљом.
"Таквих случајева било је доста, ово није први случај", закључује он.
Шпијунских инцидената било је и раније
У српским медијима су последњих година одјекнула најмање два слична инцидента.
Први се догодио почетком септембра 2016. када је Безбедносно-информативна агенција (БИА) ухапсила особу осумњичену за шпијунажу која има држављанство и Србије и Хрватске.
Загребачки "Вечерњи лист" је том приликом писао, "на основу сазнања из Београда", да је хрватски шпијун идентификован као 57-годишњи Чедо Чоловић, официр у пензији Војске Републике Српске.
Хрватски портал Index.hr је објавио да је реч о обавештајцу који је радио за хрватску Војно сигурносно-обавештајну службу (ВСОА). Портал је том приликом навео и да је ухапшени обавештајац током неколико месеци пре хапшења у Београду и Србији прикупљао податке који би његовој служби могли да буду од посебног интереса.
Он се наводно бавио официрима ЈНА против којих Хрватска води кривичне поступке због, како се наводи, (не)дела почињених током рата у Хрватској, као и организацијом и односима у српској војсци.
"Вечерњи лист" је тврдио да је ухапшени оптужен да је "годинама Загребу преносио податке из Београда и да су због њега најмање деветорица Срба оптужена за ратне злочине", као и да је "ухапшен док је бежао у Хрватску".
БИА 2019. поднела оптужнице за шпијунажу
Нови шпијунски инцидент који укључује Хрватску догодио се крајем 2019, када је БИА у новембру те године објавила је да је Вишем јавном тужилаштву у Сремској Митровици поднела кривичну пријаву против бившег припадника МУП-а Србије Дражена Летића и држављанина Хрватске Николе Кајкића, председника Националног синдиката полиције те земље и бившег шефа хрватског Истражног тима за ратне злочине, због шпијунаже.
Према наводима БИА, Кајкић је био шеф хрватског истражног тима за ратне злочине који је био састављен ради поновног покретања истрага злочина над Хрватима, нарочито у вези са случајевима који су већ окончани пред судовима у Србији.
Кајкић је, како је навела српска агенција, "врбовао осуђене за ратне злочине на пољопривредном добру Овчара како би променио њихове исказе и тако повезао Србију и њено тадашње руководство са тим злочином".
БИА је том приликом нагласила да је Летић 13. јула исте године ухапшен у међународној полицијској акцији као припадник организоване криминалне групе приликом покушаја кријумчарења 600 килограма кокаина, док је Кајкић био "недоступан истражним органима Србије и налази се ван њених граница".