Поруке са самита у Бриселу: НАТО гарантује безбедност на Балкану, али је Србија одговорна

Северноатлантска алијанса наставиће да пружа подршку Западном Балкану и неће толерисати било какве инциденте, главна је порука са јучерашњег самита министара спољних послова земаља НАТО-а у Бриселу. 

Иако су такве речи безброј пута изговорене, у актуелним околностима које одликује повишена напетост у региону, нарочито на КиМ, свако слово добија на значају. Као и сваки војник, па је у том контексту протумачено и слање додатних 150 војника Кфора које је најавила Немачка. 

У том смислу, индикативна је и изјава шефа хрватске дипломатије који је након састанка затражио од Србије "да заустави сваки покушај дестабилизације 'Косова'", што би деловало смешно да стање на терену није крајње озбиљно, нарочито за Србе на КиМ.

Јер, како разумети ситуацију у којој НАТО - који се на сав глас представља, а фактички и јесте гарант безбедности на КиМ - захтева од Београда гаранције да ће Брисел свој посао урадити како треба?

И, да не буде забуне: Западни Балкан био је тема самита јер је део слагалице зване европска безбедност, у којој је, у овом тренутку, важно не толико да сте безбедни, колико да не штрчите превише.

Упозорење Србији да се не усуди да брани Србе

На састанку министара спољних послова НАТО-а чули смо уобичајени фокус на српски фактор као дестабилизирајући, пре свега на Косову и Метохији и Републици Српској, потврђује за РТ Балкан научни сарадник Центра за стратешке алтернативе Александар Митић.

"Без суштинске анализе, а камоли признавања врло неадекватних или непостојећих реакција Кфора и Еулекса протеклих месеци, без улажења у детаље како је могуће да се пред очима НАТО-а наставља етничко чишћење Срба са простора КиМ, али уз врло јасно упозорење Србији да се не усуди да брани Србе и своје основне државне и националне интересе", сматра наш саговорник.

Оцењује да Столтенберг позива на смиривање тензија јер НАТО-у не одговара потпиривање ватре на Балкану у тренутку када Алијанса признаје дебакл украјинске контраофанзиве и када њене чланице наилазе на огромне међународне критике због подршке израелским војним разарањима у Гази.

"НАТО жели да покаже да контролише безбедност на Балкану, али уз аранжмане који одговарају интересима његових чланица, међу којима су и главни инспиратори или подржаваоци вештачких криза у региону: ескалације на КиМ коју спроводи Курти уназад годину и по дана, и распламсавања тензија у БиХ које гура опозициони немачки политичар у форми нелегалног 'високог представника' Кристијан Шмит, кроз покушај отимања имовине Републици Српској и судски процес против председника Додика", упозорава Митић. 

Припремно-упозоравајућа порука НАТО-а

Редовни састанак министара НАТО-а увек има агенду, а овога пута то је била безбедност у НАТО зони, каже за РТ Балкан генерал у пензији Божидар Форца, додајући да је главна тема био безбедносни шенген, а не Западни Балкан. НАТО, каже наш саговорник, очекује потпуну сарадњу свих чланица пред безбедносним изазовима попут сукоба у Украјини.

"Они су послали поруку нама и БиХ да неће толерисати нестабилност региона. Немци шаљу тај контингент, иако они обично не иду директно. Углавном је Америка та која планира и реализује, а Немци плаћају. Међутим, они су учествовали и у бомбардовању КиМ, ангажују се у Еулексу и у Кфору. То је та припремно-упозоравајућа порука НАТО-а, који и даље себе сматра владаоцем, силом и гарантом безбедности", објашњава Форца. 

Према његовим речима, ништа ново нисмо чули на самиту, већ су у питању планске активности НАТО-а које "сад имају мало пољуљан углед". 

"Видите да Украјина измиче контроли, а нису ни све активности на Блиском истоку онако како би Америка - а тиме и остали - хтели. Полако то клизи из њихових руку и не питају се више само они", опомиње Форца. 

Евроатлантске интеграције , упркос "противљењу с обе стране Дрине"

Свестан да нема жељени успех на неким другим пољима, НАТО жели да ојача утицај на Западном Балкану, а то се види и кроз све чешће повезивање интеграција у ЕУ и НАТО, кроз синтагму "евроатлантске интеграције Западног Балкана". 

Форца подсећа да су све државе настале после распада Југославије у стратешким документима ставиле као циљ "евроатлантске интеграције".

"Србија је, међутим, успела да у декларацији Народне скупштине из 2007. буде наведена војна неутралност. БиХ је већ била почела мапу пута уласка у НАТО, донела закон о одбрани у коме стоји 'улазак у НАТО', али се Република Српска издвојила из тога и такође донела, као и Србија, резолуцију о војној неутралности", наводи наш саговорник. 

Додаје да НАТО поново враћа причу на то да су за Западни Балкан најсигурније евроатлантске интеграције, па очекује да ће бити притисака на БиХ и Србију да уђу у Алијансу. Он наводи и да су све државе које су примљене у ЕУ 2004, одмах после тога постале чланице НАТО-а. 

Митић такође упозорава да је један од главних извора нестабилности на Балкану покушај насилног интегрисања српског фактора у НАТО "упркос јасном противљењу српског народа с обе стране Дрине".

"Иако је војна неутралност потврђена резолуцијом Народне скупштине Републике Србије, стратешким документима, изјавама српских, иностраних, па и НАТО званичника, њено оспоравање се последњих година истовремено непрестано подгрева у невладиним, страначким, експертским и међународним круговима", каже Митић.

Он подсећа да су амерички амбасадори у више наврата у последњих 15 година покретали акције промоције "евроатлантског пута Србије".

"За прикривену кампању Мери Ворлик 2010. сазнали смо захваљујући Викиликсу, док је Мајкл Кирби 2013. био нешто отворенији, али једнако неуспешан. Доласком Кристофера Хила, након неколико година барем формалног поштовања војне неутралности Србије, САД поново покрећу причу о 'евроатлантском', НАТО путу, и то на један веома снажан, чак и безобзиран начин", оцењује наш саговорник.

Уз политику "отворених врата" које промовише НАТО, то је довољни показатељ да се у Бриселу и Вашингтону не мире са војном неутралношћу Србије и Српске, закључује Митић.