Србија и Балкан
Срце у Тирани, новчаник у Београду
Албанци раде у локалној самоуправи, просвети, судству, полицији, здравству, а најсвежији пример је запошљавање здравствених радника који су били ангажовани током пандемије ковида 19: од 43 запослених 25 су Албанци, каже Ненад Митровић, директор Координационог тела за Бујановац, Медвеђу и Прешево
Све чешће се могу чути лидери албанских партија са југа Србије како се позивају на "пријатеље" из Албаније који помажу југ Србије. Ту помоћ осим уџбеника на албанском језику становници Прешева, Бујановца и Медвеђе до сада нису имали прилике да виде.
Најновију одлуку градоначелника Тиране да финансира градњу фискултурне сале са 550.000 евра у школи коју похађају само албанска деца поздравили су Албанци, иако је од почетка године најављивано да ће наводно Албанија за своје на југу Србије уложити три милиона евра.
Готово на свакој седници скупштине општине, као и у бројним изјавама лидера Албанаца, стално се потенцира да Албанци не раде у државним институцијама, те да су дискриминисани на све начине, па се зато окрећу Албанији и очекују помоћ од њих.
Подаци са терена показују, међутим, другачије - Албанци са југа Србије идеале траже у Албанији, али новчанике пуне у Србији.
"Албанци раде у локалној самоуправи, сви они примају плату из буџета Србије, раде у просвети, судству, полицији, здравству, а најсвежији пример је запошљавање радника који су били ангажовани у здравственим установама током пандемије ковида 19. Од 43 запослених, 25 су Албанци", каже Ненад Митровић, директор Координационог тела за Бујановац, Медвеђу и Прешево.
Према његовим речима, Тирана стално уцењује Албанце да буду јединствени, што у пракси и није тако једноставно-очигледно је да тог јединства нема.
"Идеале других земаља не можемо спроводити кршењем закона земље у којој живимо што се манифестује покушајем промене имена школе у Биљачи, која би према иницијативи Албанаца, коју су њихови посланици изгласали у скупштини Бујановца, уместо имена Десанке Максимовић требало да носи име албанског писца Исмаила Кадареа. Таква иницијатива има за циљ само да се докаже да се нешто ради, а сви су свесни да Министарство просвете такву промену неће дозволити", каже Митровић.
Запослени у школи у Биљачи не желе да причају о промени имена, а директор је, како кажу, годинама трпео притиске, али је сам рекао да неће дозволити тако нешто док год има и једног српског детета у настави.
Чињеницу да од 1. септембра ову школу више не похађају Срби искористили су албански политичари и покренули причу која чека одлуку Министарства просвете.
