Албанске заставе у Прешеву и Бујановцу: Шта каже закон, а шта Албанци?

Они који су данас имали прилику да се прошетају центром Бујановца или Прешева, могли су да буду мало збуњени и да се запитају у којој држави се заправо налазе. Наиме, како преносе локални медији, заставе Албаније вијоре се на зградама општина Бујановац и Прешево поводом Дана заставе – националног празника Албанаца. Албанске заставе су истакнуте још у понедељак увече, дан раније, зато што су челници обе општине отпутовали на прославу празника у Тирану, преносе "Бујановачке".

Како подсећа портал, претходних година је председник општине Бујановац Нагип Арифи 28. новембра лично постављао заставу Албаније на балкону зграде Општине, што би аплаузом поздравили албански одборници окупљени испред, међутим тај ритуал је ове године изостао и застава је окачена синоћ.

Албанска застава је постављена поред заставе Европске уније и државне српске заставе, а истакнута је и на згради Националног савета Албанаца (НСА) у Бујановцу.

И председник општине Прешево Шћиприм Арифи истакао је јуче заставу Албаније на згради Општине Прешево, а пре тога је поручио да је поставља већ седми пут и захвалио се свима који му пружају подршку, тражећи да подршка не изостане и у будућности, преноси портал "Бујановачке".

Камбери: Дискриминаторни закони

Кандидат за народног посланика из Бујановца и шеф Партије за демократско деловање (ПДД) Шаип Камбери поручио је, поводом Дана независности Албаније, да су Албанци једини народ на Западном Балкану који се кажњава због истицања националне заставе и да то мора да престане.

"Овај празник највише осећају Албанци 'Прешевске долине', у којој се чак и због махања албанском заставом суочавате са последицама јер је законом забрањено да истичемо заставу, али то нас није натерало да се предамо", наводи Камбери.

"Данас, више него икад, треба да дигнемо глас и захтевамо више слободе и једнакости, да овакви дискриминаторни закони више не постоје", навео је Камбери.

Закон: Национални симбол и знамење не могу бити идентични са симболом и знамењем друге државе

Један од "дискриминаторних" закона који сметају Камберију је Закон о изгледу и употреби грба, заставе и химне, у коме се у члану 8. прописује начин истицања симбола друге државе.

"Грб, односно застава стране државе могу се истицати у Републици Србији само уз грб, односно заставу Републике Србије, осим ако потврђеним међународним уговором није друкчије одређено", наводи се у Закону.

Штавише, члан 41. став 3 предвиђа да ће се правно лице казнити новчаном казном од 50.000 до 500.000 динара "ако истакне грб или заставу стране државе у Републици Србији без истицања грба, односно заставе Републике Србије, осим ако потврђеним међународним уговором није друкчије одређено".

Не треба заборавити ни Закон о заштити права и слобода националних мањина који, насупрот ономе што тврди посланик Камбери, прописује да припадници националних мањина имају право избора и употребе националних симбола и знамења (члан 16), али да "национални симбол и знамење не могу бити идентични са симболом и знамењем друге државе".

У члану 22 б се предвиђа да ће се новчаном казном од 500.000 до 2.000.000 динара казнити правно лице које "као симбол и знамење националне мањине, службено, односно јавно представља, истиче или користи симболе и знамења друге државе". Осим тога, казниће се и одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 50.000 до 150.000 динара.

Неограничено право коришћења националних симбола

Камбери је у прошлом мандату предложио измену Закона о заштити права и слобода националних мањина, а један од захтева је био "неограничено право коришћења националних симбола". Он је тражио измену поменутог члана 16. става 2 тог закона којим се забрањује употреба националних симбола ако су идентични симболима друге државе.

Камбери је том приликом позвао на "уклањање препрека за коришћење симбола, с предлогом да се симболи мањина службено и слободно користе током целе године у институцијама локалне самоуправе и државним органима у свим општинама у којима је језик мањине службени језик", пренеле су "Јужне вести".

Његов предлог о измени Закона подржали су посланици Енис Имамовић и Селма Кучевић из СДА Санџака, као и независни посланик Александар Оленик.

Албанци одбијају да у било ком детаљу промене националне симболе, позивајући се на Устав Србије, који им, како тумаче, гарантује употребу сопствених симбола. У Уставу Србије се, подсетимо, у члану 79. истиче да припадници националних мањина имају право на употребу својих симбола на јавним местима, што им за сада, колико видимо, нико не ускраћује. 

Због истицања албанске заставе полиција годинама уназад подноси прекршајне пријаве против челника општина, председника Националног савета Албанаца, службеника и директора јавних установа, који су кажњавани новчано за кршење закона.