Трагом једног саопштења ОЕБС-а: Албанци руше српска гробља, мисије осуђују, нико не одговара

Мисија ОЕБС-а на Косову и Метохији оштро је јуче осудила ново скрнављење православног гробља у Ораховцу. Из ове мисије саопштено је да је "жалосно што то чују", а позвали су и "одговорне институције да истраже и приведу починице правди као и да предузму мере за спречавање сваког будућег вандалског чина".

Срби на Косову и Метохији, и оно мало оних који су остали по  енклавама јужно од Ибра, и они који живе на северу покрајине, а којих је, такође, све мање, немају међутим, ни трунке наде нити вере да ће "починиоце стићи правда" као и да ће бити предузете мере за "спречавање сваког будућег вандалског чина", као што то ОЕБС тражи.

Ово просто зато, кажу, што је на Косову и Метохији, од доласка међународних мисија по православним гробљима срушено на десетине хиљада споменика, попаљене десетине цркава и манастира, у неким случајевима вандали су то радили и пред камерама, а нема података нити да ко је неко озбиљније одговарао, да је кажњен, а камоли да су се власти у Приштини и међународне мисије озбиљније позабавиле овим питањем.

Празна је прича, кажу јутрос саговорници РТ Балкан са севера КиМ и апел ОЕБС-а да "све заједнице на Косову заслужују заштиту својих светиња поштовање својих вољених који су преминули".

Довољно је ових дана отићи само до гробља у јужном делу Косовске Митровице, видети десетине и стотине порушених споменика, поотваране гробове, а исто је и у Пећи, Призрену, Ораховцу, Приштини, на гробљима у десетинама и стотинама села по Косову, па закључити колику "заштиту и поштовање" имају "вољени" сахрањени по овим гробљима.

"Наше гробље у Ораховцу је 95 посто порушено, и није то од јуче. Они поруше споменике, поломе крстове, родбина то поправи, они дођу поново, све то поломе, поруше и тако изнова и изнова. Неки споменици су већ необновљиви. На жалост, сваки пут кад одемо на гробље, на Задушнице, око слава, другим поводима, гледамо ту слику. Гробље је уништено, споменици поломљени, крстови, ишчупани, изломљени, разнети", каже за РТ Балкан професорка Оливера Радић, која живи на пар десетина метара од цркве у Ораховцу.

Када су њени комшије, пре који дан, уочи Никољдана отишли на гробље у Ораховцу да прецима запале свеће, на гробљу су затекли још најмање пет поломљених дрвених крстова. Крстови сада нису поломљени први пут, ломљени су раније, мештани су их обнављали, поново постављали, сада су опет изломљени. Последњи случај скрнављења српског гробља у Ораховцу забележен је 28. августа ове године.

На лице места изашли су и италијански припадници Кфора, сликали, снимали, вероватно направили извештај и на томе ће, верују наши, саговорници вероватни и остати.

"Ми Срби живимо овде зато што имамо наду, наду у Господа пре свега. Надамо се да ће и људи из ОЕБС-а, других организација које овде делују једном проговорити, приступити одговорно задатку због ког су овде. Не зато што су то српска гробља, него да су било чија, и предузети све да одговарају они који их руше. Тамо су људи који почивају и који никоме не могу да нанесе зло и требало би да их пусте да почивају у миру а не да им скрнаве гробове и сваки пут их убијају изнова", каже наша саговорница.

Додаје да лично не верује да ће се било шта скорих дана променити.

"Опет постоји нада због које ми и живимо овде, иначе, да нема те наде, ми овде не бисмо ни постојали ако бисмо гледали шта нам све раде. Ако могу да уништавају, руше пале, наше цркве, манастире, оно што је веће, значајније и за нашу традицију, веру, културу, онда би не бисмо требали никакву наду да имамо. Али, ми смо народ који верује у васкрсење па се надамо да ће васкрснути добро и у тим људима који су у тим организацијама" додаје Оливера Радић.

Крајем октобра у Северној Митровици, близу храма Светог Димитрија, на бруталан начин оскрнављено је старо, православно гробље када је тешким машинама директно преко гробова  и споменика пробијен пут до куће у изградњи једног од Албанаца. Бивши судија у Митровици Никола Кабашић поднео је тада кривичну пријаву, а из правосудних органа саопштено је да случај иде у редовну процедуру.

И у неким другим случајевима, полиција је саопштавала да је "истрага у току", да чине све да се случајеви вандалства расветле, касније је, међутим, све остајало на томе.

Професорка из Северне Митровице, др Митра Рељић не сећа се просто да је неко од Албанаца са КиМ кажњен због скрнављења, рушења, уништавања, српских гробаља.

Наш избор

Никољдан у Рудару: "Што само нама Србима овако, јел' ово наш усуд, где смо погрешили?"

"Људи просто не схватају шта је гробље, да је то уз цркве и манастире најважније сакрално наслеђе. Има одговорности и са наше стране. Министар Дачић је у УН чини ми се 2015. године говорио о српским гробљима на Косову, рушењима, скрнављењима, али  је дао непотпуну информацију. Изнео је податак који се стално врти, који се помиње већ годинама о Задушницама, о годишњицама бомбардовања,  о порушених 5.260 споменика. Заправо, и то је истина, број порушених споменика на православним гробљима на Косову и Метохији пење се на близу 100.000", каже за РТ Балкан професорка Рељић.

Број од 5.000 порушених споменика, додаје професорка, могао би да се односи само на оно што је порушено у првом налету, а до те цифре може се доћи обиласком и пописом порушених споменика на само неколико већих гробаља у већим градовима на КиМ.

"Гробље у Пећи, рецимо... Оно што се тамо да видети, је тешко описиво и схватљиво људском уму. Пећанци, из удружења у Београду, 2005. или 2006. године избројали су да је од око 3.000 споменика на гробљу било порушено 800, односно близу хиљаду. У међувремену, а тамо сам ишла више пута, од гроба до гроба, руше се нови споменици, они то непрекидно раде. Од тада, од 2006. срушено је бог зна колико споменика, уствари, највећи део од тих 3.000 је порушен. И што је нарочито тешко, већи део тих споменика већ је прогутала земља, они се не виде. Данима сам ишла од гроба до гроба, од зоре до мрака, копали смо све што се могло ископати, неке је тешко подићи без механизације, али, много је споменика који су просто нестали. Успела сам да идентификујем око 440 споменика, све друго је прогутала земља, нема ни помена више", каже професорка Рељић.

За њу је, каже, најстрашнији општи мук, да нико не реагује на чињенице да се у северном делу Косовске Митровице, рецимо, подиже кућа на гробљу.

"Годинама пишем, подсећам да у јужном делу Косовске Митровице мермер са гробља користе за прављење вртних столова, за поплочавање стаза у двориштима, неки чак састружу лице споменика и праве своје споменике", препричава професорка страшне сцене око српских гробаља на Косову и Метохији.

Она је уверена и да су ОЕБС, друге међународне мисије на Косову, могли да су хтели, да зауставе или макар ублаже страшне размере уништавања и скрнављена српских гробаља, цркава и манастира на Косову и Метохији, и да су из тих међународних организација хтели – "то се не би ни дешавало".

Подсећа и на случај једне "часне Шпањолке" из ОСЦЕ-а која је правећи један од годишњих извештаја ове организације обишла око 400 српских гробаља на Косову и Метохији и на основу виђеног и забележеног направила један веома поштен и објективан извештај. Овде треба имати у виду, каже професорка, да чак ни људи из те међународне организације, који имају пратњу, подршку, нису могли стићи до свих гробаља, у неким случајевима и због несигурности.

"Дали су кратак опис гробаља, фотографије, али веома објективан. Сазнали смо после да је ту урадила једна часна жена, Марија Санчез, и хвала њој на томе. Они имају тај извештај, али, иза тога ништа нису предузели", каже професорка Рељић.