Србија и Балкан
Како се систем(ат)ски обмањује јавност: 100.000 долара за "одробљавање" државе и остали пројекти
Готово увек исти западни "играчи" стоје иза НВО које се у Србији представљају као "независне" организације и по правилу не откривају чије интересе стварно заступају
Руска упозорења да западне земље подстичу протесте у Србији и припремају инциденте, према тврдњама Предрага Петровића из НВО Београдски центар за безбедносну политику, нису ништа друго до "покушај криминализације и делигимитизације" потеза опозиције организованих на избора 17. децембра.
"Не постоји ниједан доказ да западне државе организују протесте и те тврдње су потпуно неутемељене", каже Петровић, а преноси Радио Слободна Европа.
Гостујући у емисији "Хит твит" на ТВ Пинк, премијерка Србије Ана Брнабић је, наиме, претходно открила да су руске службе безбедности Београду доставиле информације о припреми нереда у главном граду. Испоставило се да су упозорења тачна и да су се инциденти, како је и најављено, десили.
Коме веровати, руским упозорењима (која су се и остварила), или наведеним тврдњама Предрага Петровића и Радија Слободна Европа (РСЕ)?
За почетак, као што каже стара пословица, "важније је ко говори, него шта говори".
А да Руси лажу, убеђује нас медиј за који се може посумњати да се лажно представља: радио који се зове Слободна Европа није ни слободан ни европски него је заправо амерички радио и то, што је још важније – државно је гласило будући да га финансира амерички Конгрес преко донација Агенције за глобалне медије Сједињених Америчких Држава.
Но, ако се због овог лажног представљања и може посумњати у поузданост информација и оцена овог радија, можда ипак треба веровати изјавама цитираног Предрага Петровића, јер иза њега стоји невладина организација озбиљног назива Београдски центар за безбедносну политику (БЦБП)?
Реч је, међутим, о једној од организација која се пре неколико дана појавила на листи двадесет НВО које су затражиле поништавање и понављање избора, тврдећи да они нису били поштени, а ни слободни, тако да се слободно може рећи да БЦПБ наступа из исте позиције као и опозиција чији су протести под сумњом о умешаности западних служби. Те је потпуно и логично да ће покушати да одбрани њихову "част". Све је пак утолико спорније што РСЕ овај "детаљ", важан за разумевање пристрасности саговорника, гласно прећуткује.
Сам БЦБП на свом сајту тврди да је "независни истраживачки центар". Ипак, у том погледу је много речитији списак донатора ове организације, који слика доста другачију слику.
Наравно, и ову околност, да се БЦБП финансира новцем Запада а онда демантује да је Запад умешан у било шта недозвољено или спорно, РСЕ такође прећуткује. Сам БЦБП је то пријавио на свом сајту, али, ко се уопште труди да то потражи...
Паре од којих БЦБП живи заправо долазе од организација које су у америчкој штампи повезиване са радом ЦИА, попут на пример НЕД-а, америчке Националне задужбине за демократију која је још од оснивања довођена у везу са деловањем америчке тајне службе. На списку спонзора је и Рокфелер фондација за коју је Френсис Стонор Сандерс својевремено писала да ју је, такође ЦИА раније користила као свог посредника преко кога је од 1950. до 1967. године наметала америчке вредности Европи.
НЕД је тако БЦБП-у од 2021. године исплатио више од 220.000 долара за укупно четири пројекта, од којих је, вероватно, најзанимљивији онај за који је и издвојено највише новца, односно готово половина дониране суме.
Пројекат "Одробљавање државе" вредан 100.000 долара, између осталог, има за циљ да допринесе "стварању притиска одоздо према горе да се држава ослободи", а БЦБП ће, између осталог, како се наводи на њиховом сајту, "израдити препоруке за одробљавање полиције, војске, служби, парламента, спољне политике и цивилног друштва и објавити их у истраживачкој студији".
Занимљиво је да је НЕД од 2019. до 2020. године дао још 45.000 долара за пројекат готово истоветног назива: "Реформа сектора безбедности, развезивање чвора заробљавања државе у Србији".
Да није било новца америчке фондације, не бисмо дакле, ни знали да нам је држава толико заробљена. И срећа да им је толико стало да нас "одробе" да су спремни и два пута то да плате.
"Рокфелер" је дао 130.000 долара како би се БЦБП бавио "наученим лекцијама" из пандемије, док је Сорош био далеко дарежљивији јер је од 2021. године донирао више од 440.000 долара за три пројекта од којим им је најзначајнији и најскупљи (чак 400.000 долара) био пројекат "усклађивање Западног Балкана са спољном и безбедносном политиком ЕУ" – практично пројекат чији је циљ да Србија уведе санкције Русији.
Истој овој Русији, коју сада покушава да демантује представник БЦБП-а који је говорио за амерички радио.
Амбасада САД, ЕУ, влада Швајцарске, амабасада Краљевине Холандије, ЕУ и Амбасада Велике Британије, УСАИД..., само су неки од бројних донатора и партнера "независног" Београдског центра за безбедносну политику.
Пример БЦБП-а и Радија Слободна Европа је, међутим, само један у мору примера који показују како западни новац настоји да кришом обликује наративе у српском друштву.
РТ Балкан је раније писао да исти ови западни финансијери стоје и иза других НВО које су, представљајући се као чувари демократског процеса довели у питање изборне резултате, а показало се и да до истих организација воде и трагови новца који стоји иза антирежимске кампање "Проглас" која је подржала протесте.
Готово је правило да се западни новац појављује увек негде "иза ћошка" када су у питању невладине организације које се противе сарадњи Србије са Русијом и залажу за приближавање Европској унији, или једноставно Запад представљају као једине пријатеље српске државе, додуше, лишене њене јужне покрајине.
Узгред, исто важи и за медије који се представљају као "независни" а заправо су у власништву западних корпорација вредним више десетина милијарди долара.
Скривањем информација о томе ко их плаћа, стварају привид неутралности и објективности, односно обмањују грађане Србије, убеђујући их да НВО "није једнако" Западу. Показало се, међутим, да у већини случајева, уз тај чувени знак долара који се сливају у њихове касе, по правилу стоји и знак једнакости са ставовима, односно интересима западних држава које их плаћају.
Руски медији, у међувремену, све време су на мети оваквих организација, али и медија попут Радија Слободна Европа, због чињенице да њихово власништво води до Москве. То, међутим, нико и не крије иако се порекло власништва, међу оваквим прозападним критичарима поставља као "кључни" доказ наводне необјективности.
Питање је само како то да за све њих, када плаћа Запад, извори новца постају "периферна ствар" и тема коју је "безначајно" и спомињати? Није ли грађанима важно да сазнају да ли они који наступају у јавности имају и финансијског интереса да то чине на тачно одређени начин? На пример, ради "одробљавања" наше државе по моделу који нам је намењен негде у Америци...
