Србија и Балкан
Хладан туш за Приштину: ЕУ против Куртијеве идеје да Србима дуг за струју наплати из Развојног фонда
Средства Фонда за развој основаног 2013. године на основу Бриселског споразума, прикупљају се на име такси на увоз робе преко прелаза Јариње и Брњак и намењена су за развој четири општине
Нови хладан туш за Аљбина Куртија, председника тзв. владе Косова - Канцеларија ЕУ у Приштини објавила је да се противи одлуци Куртијеве владе да део дуга за струју утрошену у четири општине на северу КиМ наплати из средстава Развојног фонда за север. Из ове канцеларије за РТВ Дукађин саопштили су, наиме, да "споразум Србије и Kосова не предвиђа да се новац Развојног фонда троши у те сврхе".
"Тренутно је на располагању 3,6 милиона евра за исплату нових пројеката. Плаћање дугова за електричну енергију не испуњава критеријуме за финансирање пројеката из Развојног фонда, дефинисаног Бриселским споразумом за наплату прихода од царина од 17. јануара 2013. године", саопштено је из Kанцеларије ЕУ.
Реакција Европске уније стигла је само неколико дана пошто је тзв. косовска влада одлучила да од четири општине на Северу, Северне Митровице, Лепосавића, Звечана и Зубиног Потока, делом и из средстава Развојног фонда наплати 12 милиона евра дуга косовској електромрежи (КОСТТ) који је, како је закључено у Приштини настао као "резултат енергетских девијација у европској преносној мрежи, а због четири општине на Северу".
Иза ове формулације крије се, уствари, намера Куртија да на овај начин наплати наводни дуг за струју становника који живе у ове четири општине.
На истој седници владе, а како је саопштио косовски министар финансија, Хекуран Мурати, од укупног дуга који по његовој рачуници износи 11.870.246 евра разрезано да се од Северне Митровице, принудно, наплати 6,5 милиона евра, од Звечана 1,1 милион евра, Зубиног Потока 1,6 и Лепосавића 2,6 милиона.
Исти министар саопштио је и да КОСТТ "има проблем са ликвидношћу", а да су они "као Влада рекли да електричну енергију треба да исплате грађани који су је користили у ове четири општине", као и да је "најправедније да терет плаћања дуга припадне њима".
Иначе средства Фонда за развој основаног 2013. године на основу Бриселског споразума, и која су сада на удару Куртија, прикупљају се на име такси на увоз робе преко прелаза Јариње и Брњак.
Из Kанцеларије ЕУ јуче је речено да је од оснивања Фонда "издвојено више од 14,5 милиона евра за различите пројекте промоције друштвено-економског развоја четири северне општине".
Јуче је на намеру Куртија да из Фонда за развој наплати наводни дуг за струју реаговао и директор Kанцеларије за Kосово и Метохију Петар Петковић који је упутио писмо специјалном изасланику ЕУ за дијалог Мирославу Лајчаку. Петковић је изразио "оштар протест и забринутост поводом одлуке косовске владе у вези са наплатом наводног дуга за струју".
Петковић је у писму Лајчаку навео да су наводи на којима се заснива одлука апсолутно нетачни и неутемељени, и да сама намера да се од Развојног фонда за Север једнострано одузму средства за било какву намену изузев оних које су предвиђене Споразумом о царинама и Развојном фонду за Север из 2013. године, које се пре свега тичу развоја ове четири општине, представља "најгрубљи напад на процес дијалога, а пре свега на становништво у четири већински српске општине за чији развој и унапређење живота су средства у Фонду намењена".
Петковић је затражио и хитну реакцију ЕУ како би се спречила намера Приштине да отме средства Фонда.
Директор канцеларије за КиМ у писму Лајчаку навео је да је "било каква редистрибуција постојећих финансијских ресурса представља директно кршење Споразума о царинама и Развојном фонду за Север из 2013. године".
"Имајући у виду све претходно поменуто, можда још важније, најављена исплата наводног дуга за електричну енергију из финансијских средстава Фонда за Север још једна је у низу једностраних, нелегалних и нелегитимних одлука Привремених власти у Приштини и да, као таква, представља директно и грубо кршење Споразума о царинама из 2013. године", навео је Петковић.
Иначе, до јесени 2013. године енергетски систем на Северу био је независан у односу на косовски систем. Север је до тада струју добијао водом из правца Новог Пазара апреко трафостанице Валач, мањим делом и преко вода из правца Рашке. Септембра 2013. године направљена је и веза Валача са електроенергетским системом на југу Космета али је, према доступним подацима, ЕПС и даље покривао трошкове снабдевања струјом грађана у четири општине на Северу.
Од пре три године, од децемба 2020. године, енергетски систем на Северу Kосова издвојен је из области управљања српске Електромреже а косовски преносни оператор за електричну енергију KОСТТ преузео је управљање електросистемом и на северу "Kосова".
Према сазнањима портала "Коссев", од децембра 2020. године и издвајања система на северу КиМ из контролне области ЕМС-а, "рачуни за утрошену струју покривали су се из буџета Kосова, а последњих месеци новац за то издвајала је косовска влада".
Портал подсећа и на речи Куртија из јуна прошле године, "да ће сваки цент који косовске институције дају за струју на Северу заправо бити евидентиран као дуг!".
"Ми смо наследили озбиљну ситуацију, где на Северу није било наплате енергије. Не постоји алтернатива и сваки цент дат за Север биће евидентиран као дуг. Не поклањамо новац. Спашавамо ситуацију. То је хуманитарни аспект. Не желимо да цео регион искључимо из струје, не желимо да дајемо изговор Србији да се шири на Kосову због своје наводне хуманости", казао је тада премијер привремених приштинских институција.
Тражећи од међународне заједнице да "најхитније зауставе ову нелегалну, противправну одлуку Kуртијевог режима", из Српске листе подсетили су да се "Бриселским споразумом гарантовало да ће сва средства која се прикупе од увоза робе намењене за четири општине на северу, на прелазима Јариње и Брњак, користити за развој ових општина и инфраструктурне пројекте који ће побољшати квалитет живота грађана Северне Митровице, Звечана, Лепосавића и Зубиног Потока".
