Србија и Балкан
Европски план раста за Западни Балкан: Шест милијарди за достизање ЕУ стандарда
Најмање три милијарде грантова и милијарду кредита користиће владе Западног Балкана које ће имати рок од годину или две да испуне оно што је договорено
План раста за Западни Балкан Европске уније, биће примењен кроз нове финансијске инструменте за шта је предложено шест милијарди евра. Најмање три милијарде грантова и милијарду повољних кредита користиће владе земаља Западног Балкана, под условом да испуне Реформску агенду.
Исплате ће се вршити два пута годишње, на основу захтева које су поднели партнери са Западног Балкана и након што Комисија провери да ли су испуњени релевантни услови попут макрофинансијске стабилности, доброг управљања јавним финансијама, транспарентности и надзора над буџетом.
Западно-балкански партнер имаће једну-две године да испуни услове, у супротном ће се у наредним годинама износ поделити осталима.
Научни саветник у Институту за европске студије др Слободан Зечевић каже за "Политику" да ЕУ практично жели да убрза развој земаља Западног Балкана да би се оне приближиле стандарду који постоји у ЕУ, јер су, како оцењује, прилично далеко од тога. Зечевић истиче да смо ми негде на 30 до 50 одсто од просечног стандарда који имају земље ЕУ.
"Да бисмо могли да их стигнемо у економском развоју, ово су додатна средства која под повољним условима би требало да добијемо. Она би била уложена у разноразне модернизације и олакшања, односно укључивања одређених сектора у европску економију, примера ради дигиталног сектора у европску економију, примера ради, дигиталног сектора, енергетике, да се олакша превоз робе, да роба брже прелази границу и брже улази у ЕУ", навео је Зечевић.
С друге стране средства се, како додаје "Политика", могу користити за развијање железнице, обезбеђивање чистијег ваздуха, филтера за отпадне воде…
Правник Милан Антонијевић појашњава да, када је реч о приоритетима унутар плана раста, ту се пре свега мисли на слободно кретање роба, услуга, радника, приступ јединственом подручју плаћања у еврима, олакшавање путног превоза, интеграцију и декарбонизацију енергетских тржишта. Додаје, да су у питању и модерне технологије, зелена транзиција, јединствено дигитално тржиште и интеграција у индустријске ланце снабдевања.
Шест милијарди је заправо подршка реформама и зато се и постављају високи захтеви.
"Али заиста мислим да ћемо моћи да видимо много помака на терену, и то је помоћ која показује и солидарност и свест ЕУ да је наш регион у срцу ЕУ, да смо окружени земљама које су већ чланице, које користе те потенцијале, и то исто Србија може учинити", указује Антонијевић.
У појашњењу плана раста наводи се да први стуб подразумева да ће ЕУ отворити одређене области јединственог тржишта за партнере са западног Балкана.
"Партнери за Западног Балкана ће морати да предузму фундаменталне реформе, да се ускладе са правним тековинама и испуне своје обавезе у оквиру Заједничког регионалног тржишта. Ту спадају слободно кретање услуга и радника, приступ јединственој области плаћања у еврима, олакшавање друмског саобраћаја, интеграција и декарбонизација енергетских тржишта, јединствено дигитално тржиште и интеграција у индустријске ланце снабдевања.
Други "стуб" предвиђа развој заједничког регионалног тржишта које би временом додало 10 одсто регионалног БДП-а западно-балканским економијама.
У фокусу трећег стуба је повећање социо-економске конвергенције за коју ће партнери морати да реформишу основне области, док се четвртим стубом предлаже нови финансијски инструмент- механизам од шест милијарди евра за реформу и раст Западног Балкана комбинујући грантове и концесионе зајмове.
Новац се, како Зечевић објашњава за "Политику", додељује на основу пројеката које ми предлажемо, иако око 37 одсто иде на заштиту животне средине.
Он наводи да би требало ојачати слободу кретања капитала, боље функционисање судова и напредак уз владавину права, а осим тога од Србије се очекује и да напредује у нормализацији односа са "Косовом".
