Србија и Балкан
Четири уцене у једном пакету: Какав удар на Србију спрема Запад
Представници српске власти већ су упозорили да у фебруару очекују синхронизован притисак на Србију
И током минуле године Србија се суочавала са притисцима различитог интензитета, али ће већ следећег месеца ти удари постати потпуно синхронизовани.
Током фебруара ће уследити својеврсни велики тест издржљивости за нашу земљу, на коју ће бити усмерена читава западна машинерија с циљем да се Београд примора да призна једнострано проглашену независност Косова, да уведе санкције Русији и прекине јачање економских веза са Кином.
Руководство Србије упорно износи јасан став да нема одустајања од најважнијих државних и националних интереса подебљавајући притом црвене линије преко којих се неће ићи. А најважнија је она да нема признавања лажне државе, нити сагласности с тим да Приштина добије столицу у Уједињеним нацијама. Паралелно са изношењем ове позиције иде и порука - не одричемо се правих пријатеља.
Такав "тврдоглави" став Београда, очигледно, прилично иритира представнике Запада и приморава их да проактивније делују. Ближе се избори у Европи, није тако далеко ни моменат отварања биралишта у САД, а сви су одлучни да пред своје бираче изађу бар са неким конкретним резултатом на међународном плану. Као најизгледнији успех чини им се решење косовског чвора, па су зато одлучни да у постпразничном периоду Србију суоче са пакетом уцена.
Шеф српске дипломатије Ивица Дачић указује и да постоје они који би волели да руководство у Србији буде нестабилно и да не буде јако како не би могло чврсто да одговара на разне ултиматуме који долазе из међународне заједнице, а који се пре свега односе на КиМ. Упитан када се очекује већи притисак по питању КиМ, Дачић је за Танјуг одговорио да се у европским круговима процењује да ће Европска комисија, односно тамошњи органи, до марта завршити рад јер следе европски избори.
"Тако да се може очекивати да ће управо у фебруару и марту концентрисати тај притисак са различитих страна, који ће пре свега бити усмерен ка томе да Србија направи значајне уступке када је реч о КиМ, имајући у виду да је и председник Александар Вучић рекао да ми не пристајемо на чланство Косова у УН и да нема независности Косова", рекао је Дачић.
Нови-стари пакет притисака с којима ће се суочити наша земља, садржи четири механизма који могу да се примењују истовремено, а без временског ограничења.
Под један, Србија би могла да остане у својеврсној фази стагнације када је реч о процесу европских интеграција. Упркос томе што спроводи крупне реформске потезе, за шта добија похвале бриселских званичника, нашој земљи би било онемогућено да направи следеће кораке ка чланству и да отвара нове кластере.
Под два, једна од казни за "непослушну" државу могло би да буде и економско саплитање, односно спречавање даљих инвестиција, кочење већ започетих пројеката, стварање проблема око узимања и отплате кредита. И компаније које се колебају да ли овде да улажу, могле би да добију савет да то не чине и да потраже неко "стабилније тржиште".
Под три, кроз координисану спољашњу и унутрашњу акцију уследио би покушај да се Србији наметне имиџ земље која има ауторитарну власт и таквог владара. Циљ је да се прикажемо као држава с недовољним степеном демократије која не заслужује да баштини погодности које припадају "развијеним демократијама".
Под четири, механизам су и синхронизовани удари на Србе на Косову и Метохији и Републици Српској, с циљем да се ослаби позиција Србије, да се изазову немири за које би се окривио цео наш народ и да се наша земља означи као дестабилишући фактор у региону.
Коментаришући све ове могуће механизме притисака, Срђан Граовац из Центра за друштвену стабилност каже да би, на основу опасности које носе, на прво место ставио наставак притиска на наше сународнике на КиМ.
"То премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти увелико ради, али је велика опасност да се ситуација у неком тренутку ескалира, да букне сукоб који би се осетио у целом региону. На другом месту би била координисана акција спољашњег и унутрашњег фактора, а чији је циљ да се дестабилизује власт и цела земља, а да ветар у леђа добију неке друге снаге", наводи Граовац.
Он указује и да је коначни циљ Запада да на овим просторима заокружи свој утицај, а сузбије руски и кинески.
