Србија и Балкан
Коначни резултати избора: Ко су победници, а ко губитници (ГРАФИКА)
Србија је у две године два пута гласала на парламентарним изборима – у априлу 2022. и децембру 2023. Резултати гласања показују да је у тако кратком периоду ипак дошло до промена у бирачком телу
Републичка изборна комисија ставила је тачку на ванредне парламентарне изборе у Србији након поновљеног гласања на појединим биралиштима. Објављени су коначни резултати и већ сада се праве анализе и разматра како би нова влада могла да изгледа.
Још пре закључивања избора пљуштале су оставке са чела многих странака, махом националистички опредељених, које су забележиле лош резултат и остале без посланичких места.
Разлог таквом изборном дебаклу лежи у томе што странке нису успеле да договоре излазак на биралишта у једној колони, али и појава листе "Ми - глас из народа" Бранимира Несторовића, која је направила пометњу на политичкој сцени.
Уједињење у једну листу прозападној опозицији донело је нешто бољи резултат на овим изборима у односу на претходне, али не онолики колики су представници ових странака прижељкивали.
Ни кампања под називом "Проглас" није успела у намери да анимира апстиненте да изађу на биралишта и тако преокрену изборни резултат, јер бројке о излазности показују да је свега 10.000 људи више гласало на овим изборима него у априлу 2022.
СПС забележио највећи пад у броју гласова
Иако су се у првом плану након објаве резултата гласања нашли Заветници и Двери, као и Народна странка Вука Јеремића, јер су остали испод цензуса, заправо највећи пад у број гласова бележи Социјалистичка партија Србије.
СПС је за 20 месеци изгубио чак 185.358 гласача, што је Ивицу Дачића натерало да размисли о повлачењу са чела странке.
Да политика није чиста математика, те да у њој 2 плус 2 често нису 4 показало се на примеру Двери и Заветника. Ове странке појединачно су имале више од 141.000 гласова на претходним изборима, али у коалицији на гласању у децембру освојили су свега 105.165 гласова.
Демократска странка Србије од прошлих до ових избора променила је име у Нови ДСС, а на овим изборима остала је без 13.000 бирача.
За разлику од прошлих избора, прозападна опозиција је на овим изашла у једној колони и забележила бољи резултат него на прошлим, када су на једној листи биле партије окупљене око Странке слободе и правде, а на другој Еколошки устанак, Морамо и Не давимо Београд.
Када се упореде резултати, прозападна опозиција је на прошлим изборима имала 699.202 гласа, а на овим 902.450, што је 200.000 гласова више.
Несумњиво највеће изборно изненађење је листа "Ми - глас из народа". Пулмолог Бранимир Несторовић који је на прошлим парламентарним изборима подржао Двери, овога пута окупио је интелектуалце и професоре из разних области и са својом листом изашао на биралишта.
Иако нису имали кампању на телевизијама, нити активизам од врата до врата, уз скроман ангажман на друштвеним мрежама, успели су да освоје 178.830 гласова.
Још у изборној ноћи су славили резултат и наговестили да ће бити одлучујући политички фактор за формирање власти у Београду или нове изборе.
Ипак, највеселије је било у изборном штабу Српске напредне странке која је успела да поправи изборни резултат у односу на гласање 2022.
Од тада до ових избора, Александар Вучић је предао палицу вођења странке Милошу Вучевићу, али је остао активан у страначким активностима и предизборној кампањи.
За 20 месеци СНС је успео да добије више од 148.000 гласова више у односу на претходне изборе.
