Епидемија великог кашља у Београду: Регистровано скоро хиљаду оболелих

У Србији је забележено 909 случајева оболелих од великог кашља, закључно са 31. децембром 2023. године, речено је за НИН у Институту за јавно здравље Србије Др Милан Јовановић Батут.

Због ширења случајева великог кашља у Београду је крајем децембра проглашена епидемија.

Из Батута истичу да је највећи број оболелих пријављен на територији Јужнобачког округа и у Београду, док је највећа учесталост оболелих у односу на број становника забележена у Јужнобачком и Јужнобанатском округу.

Ситуација се великим кашљем алармантна је и у региону, а Хрватска и Црна Гора редовно пријављују пораст случајева заражених.

Колико је стање алармантно и у Србији најсликовитије показује број оболелих од ове болести, која се практично сматрала искорењеном.

Расте број оболеле деце са симптомима сличним грипу: Када родитељи треба да реагују?

Наиме, према подацима које је објавио Радио Слободна Европа број заражених у 2023. у односу на период између 2016. и 2019. већи је и до шест пута на нивоу Србије.

Огроман скок приметан је и у главном граду. Када је Градски завод прогласио епидемију великог кашља, што је објављено 27. децембра, у Београду је регистровано 409 оболелих. Пре ове године највећи број оболелих био је 2018. - са 29 регистрованих случајева, док се до 2022. постепено смањивао и довео до тога да на крају поменуте године није било ниједног случаја.

Шта је утицало на ширење 

Како наводе из Батута, повећање броја оболелих доводи се у везу са падом имунитета одређених узрасних група након временског периода од спроведене последње ревакцинације, као и са смањеним бројем вакцинисаних против великог кашља у периоду пандемије вирусом корона, због чега је порастао број осетљиве популације и окружења у ком може лакше да се шири.

Др Снежана Рсовац из Универзитетске дечје клинике Тиршова истиче да у клиничкој пракси, где годинама ради као пулмолог, није било оваквог пораста броја случајева.

"Имала сам и 2017. новорођенче на интензивној нези са катастрофалним обликом пертусиса, а онда девојчицу од 16 година пре три године са формом пертусиса која је трајала четири до пет месеци, али није било оваквог пораста броја", рекла је она.

Како је упозорила, сада су поготово угрожена деца у одојачком периоду, али болест се све више јавља и међу одраслима. 

Када је реч о симптомима болести, Рсовац каже да је почетак неспецифичан као и код осталих респираторних инфекција.

"Може постојати и мања температура, болност грла, цурење носа", говори др Рсовац и наглашава да је важно направити разлику у односу на друге респираторне инфекције.

Све више оболелих од великог кашља у Србији: Који су симптоми ове болести и како се преноси?

"Кашаљ који почиње да се јавља се временом погоршава. Код великог кашља немате да с временом постаје блажи, као што је то рецимо код респираторног вируса и других корона вируса, прехлада и грипа који иде са вишим температурама. Овде имате један период када у ствари дете кашље све јаче, теже, зацењује се и то је већ прелазак у другу фазу болести", истиче она и додаје да је најбоље када се болест установи док је још у почетним фазама, након чега лекари могу да започну одговарајућу антибиотску терапију.

Струка да одлучи шта даље

У Батуту, такође, наводе да према епидемиолошким подацима из земаља Европе "ситуација се оцењује да није неочекивана и неуобичајена".

Рсовац, с друге стране, наводи да очекује да ће струка у наредном периоду сигурно разговарати о календару вакцинације и одлучити да ли треба још нешто да се уради по том питању, које за сада, остаје отворено.