Вуле Журић у "Релативизацији": Питање је да ли у Београду влада "босанчугофобија"

У 60. епизоди емисије "Релативизација", Љиљана Смајловић разговарала је с књижевником Вулетом Журићем, награђиваним и превођеним аутором романа, прича, писцем радио-драма и филмских сценарија о самозваним "правим" Београђанима, с Дорћола и Врачара, и "босанчугама" и "босанчеросима" које је "круг двојке" оптужио да су прекројили изборну вољу житеља српске престонице, то јест, о око 7.000 гласача из Републике Српске који су, користећи своје законско право, гласали на парламентарним изборима у Србији.

Будући да је рођен у Сарајеву, те се настанио у Србији након почетка грађанског рата у БиХ, саговорник Љиљане Смајловић истакао је да се ово не дешава први пут. Већ данас врло је лако уз помоћ мобилних телефона доспети у жижу јавности. На тај начин, како је рекао, настају лажне вести којима се ствара слика да се ради о јавном мњењу, а не мишљењу тек дела становништва.

"Питање је да ли у Београду или Србији влада атмосфера привремене или пројављене републикасрпкофобије или босанчугофобије. То постоји на профилима одређених људи. У тим данима једнако су увређени и нервозни били и они који су поменуте термине смислили и они који су се у њима препознали. Морам да признам да сам и ја, колико год ми је то било трагикомично и личило на нову верзију Стеријиних 'Родољубаца' спојеном с 'Топ-листом надреалиста', ипак осетио да више припадам босанчугама, да су ми блискији", каже Журић.

Додаје да је ово стаза ка беспућу, а да су дешавања око избора показала да су неки људи врло склони да веома лако упадну у неку врсту културрасизма, премда верује да се ипак ради о нечему што није постојано него да је реч о аморфном осећању без мишљења.

С једне стране правоверни и урбани, с друге босанчуге

Коментаришући ужасне постове с Твитера о онима из Републике Српске који су допутовали "да би фашиста победио", да је "требало да дођу Савом", да "Јасеновац није довољно радио" и слично, констатовао је да су се велике наслаге културолошких и идеолошких промена наталожиле у највећем граду не само једног народа већ региона.

"Да је Твитер постојао 20. октобра 1944, замислите само шта би се тада писало и брисало на друштвеним мрежама. Овде је дошло до вештачке поделе друштва, констатовања другог као босанчуге а себе као правоверног бирача и Београђанина, прецизно гласача Србије против насиља (СПН). Тог дана је врхунила страшна подела на правоверне и урбане који гласају за СПН, и све остале подведене под босанчуге, чак и ако су долазили из неког другог српског града", истиче Журић.

Према његовим речима, ово је права слика у којој мери је друштво подељено, а за шта су одговорни сви који учествују на политичкој сцени, али и медији који не раде на томе да се подела пацификује, уведе у дијалог него се све своди на статусе на друштвеним мрежама људи који немају пристојности и људскости и који мисле да је сасвим у реду да такве ствари напишу и пусте у јавност.

"Демократски централизам" и глупи Босанци из вица

Гост "Релативизације" указује на то да је посебно опасно што нико од политичких актера, посебно људи из "Прогласа", није рекао да се на овај начин не истерује изборна правда и да се нико не сме ни језички малтретирати.

"Фрапантно је колико неидеологије имају слепе следбенике, одане шупљој причи, потпуно оперисане од идеолошких прича и идеолошких ставова. Људи су спремни да подлегну 'демократском централизму' до самопоништења а да нико од тих писаца, глумаца, академика не може да изађе и каже – људи, ово није у реду, нису то босанчуге, то су људи који овде имају личне карте и није важно како се зову јер овде имају право гласа, проблем је у систему и изборном закону", прецизира Журић.

Такође, узнемирава га што смо сложни само око тога да се сукобљавамо, али не више у кафани, као у Сремчевим романима или Нушићевим комедијама, него у тој мери да се приближавамо опасности да избије грађански рат.

"Морамо да поштујемо оне бираче који верују кад заокруже СНС или СПН и оне који не изађу на изборе, а овде је дошло до својеврсног неоколонијализма који претпоставља да људи из Босне, односно РС, не знају шта су избори и да нису никад гласали. При томе се не мисли само на босанчуге Србе него на све из Босне, и долази се до перверзне жеље да се сви уједине у глупе Босанце из вица", закључио је гост нове епизоде "Релативизације".