Укидање платног промета у динарима на КиМ: Удар на нормалан живот Срба

Синоћње најаве о могућем укидању платног промета између тзв. Косова и централне Србије нова су брига за Србе на Косову и Метохији и јужно и северно од Ибра.

"На све наше патње и невоље, још и ово, да се заокруже притисци којима смо годинама изложени. Ово је, пре свега, питање нашег опстанке и наше егзистенције. Људи су забринути шта ће бити са српским институцијама на КиМ, шта ће бити са нашим платама, пензијама. Нема дилеме да ће и ово утицати на неке од наших рођака, комшије да оставе куће, станове, имања, и да крену пут централне Србије", каже јутрос један од наших саговорника, Србин из Северне Митровице.

Председник Србије Александар Вучић синоћ је у Давосу изјавио да су стигле "најаве из Приштине да су спремни да разматрају укидање платног промета са централном Србијом, односно да забране употребу динара", као и да "упадају у Поштанску штедионицу и у наше поште у јужној српској покрајини“.

Огромне последице

Вучић: Најава из Приштине о укидању платног промета доводи у питање све процесе

Координатор Националног конвента за Поглавље 35 Драгиша Мијачић у изјави за РТ Балкан каже да "евентуално укидање динарског платног промета на KиМ може изазвати огромне последице на функционисање институција Републике Србије које делују у српским срединама на KиМ, пре свега у области здравства, школства и социјалне заштите, а самим тим и на животе Срба на тим просторима".

"У једном истраживању ИнТЕР-а дошли смо до података да око 80 посто српске популације на KиМ на директан или индиректан начин зависи од функционисања ових институција али и плата и дотација од Републике Србије. Ово показује да уколико би се укинуо доток динара то би се негативно одразило на скоро целокупну популацију Срба на KиМ", каже Мијачић.  

По његовим речима, "укидање динарског платног промета би се такође негативно одразио и на економски развој на тзв. Kосову које има вишеструке користи од прилива динара у српским срединама".

"Већина новца који из Србије долази на тзв. Kосово углавном заврши код трговинских ланаца, грађевинских фирми или пружаоцима услуга чији су власници углавном косовски Албанци. Евентуална одлука о укидању динарског промета погодиће све етничке заједнице на тзв. Kосову, а последице ће се осетити и на прилив у косовски буџет", речи су нашег саговорника.

"Са друге стране, претходни догађаји нас уче да уколико се Аљбин Kурти одлучи на укидање динарског платног промета на тзв. Kосову, он се неће освртати на економске, друштвене или безбедносне аспекте такве одлуке, нити на негативне последице које ће та одлука имати на дијалог и помирење", закључују Мијачић.

Све мање експозитура

Миодраг Маринковић из НВО Центар за афирмативне друштвене акције у Северној Митровици у изјави за РТ Балкан потвршује процену да барем 80 посто Срба који живе на КиМ директно или индиректно зависе од примања из буџета Србије.

"Ако се гледају трендови, начин на који Приштина делује према Србима на КиМ, сасвим је вероватан и један такав корак. Ми смо за ово први пут синоћ чули, оно што је, међутим, до сада највише угрозило платни промет са Србијом јесте једна пословна одлука, кажем пословна иако мислим да у њој има и неких политичких елемената, а то је одлука НЛБ Комерцијалне банке да укине експозитуре на КиМ тако да српска заједница после тога остаје само са Поштанском штедионицом као јединим могућим начином да добије плате и пензије. Што се тиче могућег укидања платног промета, у овом тренутку потребно је наћи политичко решење које ће омогућити косовским Србима наставак редовних примања плата и пензија у динарима", каже Маринковић.

По његовим речима, евенутална блокада платног промета била би велики удар на нормалан живот Срба на Косову.

"Постоји могућност да се плате, пензије примају преко других банака, конвертују у евре, међутим, то кошта а пензије и плате су ионако мале, то би био велики удар. Последице би биле јако озбиљне и у овом тренутку јако тешко их је све сагледати", каже Маринковић. 

Саговорници РТ Балкан са севера Косова који нису желели да им помињемо име листом се слажу са овим оценама. Страхују да би укидање платног промета између тзв. Косова и централне Србије као и забрана динара директно и веома брзо угрозили рад, свакодневно функционисање српских институција, исплату зарада запосленима, али и пензија, исплату социјалних давања из буџета Србије, односно егзистенцију свих људи на КиМ који зависе од финансирања од стране Републике Србије.

По њиховим речима, до краја децембра прошле године, сви запослени у српским институцијама на Косову и Метохији, здравству, школству, социјалним установама, другим институцијама, пензионери Републике Србије, плате и пензије примали су преко експозитура НЛБ Комерцијалне банке и Поштанске штедионице на Косову и Метохији.

Међутим, крајем децембра стигле су информације о затварање филијале НЛБ Комерцијалне банке у Северној Митровици и свих девет експозитура банке у Северној Митровици, Звечану, Лепосавићу, Зубином Потоку, Штрпцима, Ранилугу, Грачаници, Драгашу и Шилову на Косову и Метохији и то 31. јануара 2024. године.

Брнабић: Надам се да динар неће бити укинут на КиМ, Курти убија сваку врсту дијалога

"Запослени у српским институцијама још средином децембра почели су да добијају инструкције да рачуне, преко којих примају плате, пребаце у Поштанску штедионицу. Свим људима на КиМ који плате и пензије примају из буџета Србије тако ће од почетка фебруара остати на располагању само пет експозитура Поштанске штедионице. Они који остану верни НЛБ банци, плате и пензије моћи ће да подигну у експозитурама банке које су најближе Косову, у Рашки, Куршумлији и у Врању", кажу наши саговорници. 

"Људи сад стрепе како ће, ако би се то десило, убудуће радити болнице, школе, социјалне установе, друге српске институције... Велико је питање да ли ће Курти, по већ опробаним сценаријима, решити да са специјалцима упада у експозитуре Поштанске штедионице, шта ће бити са поштама Србије које раде и јужно и северно од Ибра. Надамо се да ће наша држава наћи одговарајућа решења ако Приштина укине платни промет", каже један од наших саговорника.

Из Приштине, поводом најава о могућем укидању платног промета, за сада нема званичних реакција.

Шта пише у Бриселском споразуму

Иначе, у првом Бриселском споразуму из 2013, којим је предвиђено формирање Заједнице српских општина, наведено је да ће ова заједница "имати пун надзор над областима економског развоја, образовања, здравства, урбанизма и руралног развоја". Заједница ни после 10 година није формирана, нема ни најмање назнака када би то могло да се догоди.

У Споразуму о путу ка нормализацији односа тзв. Косова и Србије, с краја фебруара прошле године, поред осталог, наведено је да ће се за "српску заједници на тзв. Косову обезбедити одговарајући ниво самоуправе и способност за пружање услуга у одређеним областима, укључујући могућност финансијске подршке Србије".

Како се ова одредба уклапа у најаве о укидању платног промета између централне Србије и Косова за сада није најјасније.

На питање да ли би укидање платног промета било корак уназад у формирању ЗСО, Миодраг Маринковић каже да би таква одлука, без политичког договора, покушаја да се нађе компромис, свакако ишла у том правцу.

"То би свакако додатно антагонизовало две заједнице и додатно угрозило преговарачки процес. Мада, не мислим да би то додатно утицало на став Приштине о Заједници српских општина јер Приштина и садашња власт немају истинску намеру да формирају ЗСО. Пре неколико недеља процурио је један од планова о ЗСО али не мислим да ће и то довести до прихватања ЗСО од ове гарнитуре приштинских власти. Њихово опредељење од почетка је против те идеје", каже Маринковић.