Србија и Балкан
Немачки медији: Притисак Запада на Србију због "неприхватљиве политике Београда"
Као прави разлог критике изборног процеса у Србији се наводи то што Београд није увео санкције Русији, не испоручује оружје Украјини и има блиске односе са Русијом и Кином
Наводи о нерегуларностима на парламентарним и локалним изборима у Србији изговор су Брисела и Берлина како би се променила "неприхватљива политика Београда", објавио је данас немачки портал "Јунге велт".
У анализи постизборног стања у Србији, портал наводи да је заједничка посматрачка мисија ОЕБС-ове канцеларије за демократске институције и људска права, Парламентарне скупштине ОЕБС-а, Парламентарне скупштине Савета Европе и Европског парламента, иако је изборне услове описала као добре, критиковала начин на који је сам изборни процес текао.
Као прави разлог критике изборног процеса у анализи се наводи да Србија није увела санкције Русији и не испоручује оружје Украјини, што "не одговара појединим земљама", као ни блиски односи Београда са Русијом и Кином, што се, наводи портал, показало када је председник Србије Александар Вучић током говора на Светском економском форуму у Давосу истакао значај кинеских инвестиција за Србију.
За понављање избора залагала се опозициона коалиција "Србија против насиља" (СПН), немачка странка Зелених и "београдска невладина организација ЦРТА", наводи портал, који, упркос томе, нису пружили никакве доказе о "масовној изборној превари", како је то назвала посланица Европског парламента Виола фон Крамон.
"Јунге Велт" је навео да су "партнери" организације ЦРТА западне амбасаде попут француске, немачке и британске, потом Фондација Фридрих Науман, УСАИД и Фонд браће Рокфелер.
У анализи се наводи податак да се 80 одсто становништва Србије противи "потчињавању диктату" ЕУ и САД, одбија признавање тзв. Косова и не жели да Србија приступи НАТО-у, што се, како се наводи, одразило и у изборним резултатима, где је Српска напредна странка освојила апсолутну већину, тачније 129 од 250 мандата, док је СПН освојила 65.
Портал даље наводи да су припадници "Србије против насиља", како нису били задовољни резултатима избора, упали 24. децембра у зграду Скупштине Београда, што је Вучић назвао "обојеном револуцијом", на које су га, како је рекао, српске и руске тајне службе упозоравале, и да је до "позива на српски Мајдан" дошло након две масовне пуцњаве у мају које је опозиција искористила за масовне демонстрације и позиве на Вучићеву оставку.
У анализи се оцењује да је промена смера у Србији кроз изборе мало вероватна у догледној будућности, па тако "једина опција за Вучићеве противнике" остаје, као и 2000. године, промена режима "промовисана и финансирана споља".
"Јунге велт" оцењује да је западни утицај, поред Србије, евидентан и у Републици Српској, у којој, како се наводи, преко Кристијана Шмита, Запад на "неоколонијалан начин" покушава да спроведе уставне промене и реформе изборног закона.
Додаје се да, док се председник Републике Српске Милорад Додик критикује за "непотизам и корупцију која је раширена у целој БиХ", нема критика на рачун проблематичних односа у Немачкој, попут оног између министра привреде Роберта Хабека и његовог државног секретара Патрика Грајхена.
