Ко је Сена Узуновић: Од помоћника командира у Армији РБиХ до судије у случају против Додика

Судија Суда БиХ Сена Узуновић била је припадник Армије РБиХ и то помоћник командира, те је врло свесно постављена на позицију да суди председнику Републике Српске Милораду Додику, изјавио је бивши директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић.

Наиме, Узуновићева није само прекаљени кадар СДА Алије Изетбеговића, већ и активни учесник ратних збивања у Босни и Херцеговини.

Узуновићева је широј јавности БиХ постала позната када је од 1998. до 2001. године за време мандата премијера Федерације БиХ Едхема Бичакчића из СДА обављала послове заменика министра финансија за правне и опште послове у Министарству финансија, као и послове саветника за правна питања у Кабинету заменика премијера владе федерације. 

Некадашњи премијер Едхем Бичакчић, за којег је Узуновићева радила, један је од највећих заговорника Исламске декларације, због које је служио затворску казну осамдесетих година прошло века у трајању од 10 година, дупло дуже него Алија Изетбеговић.

РТ Балкан истражује ко су судије Уставног суда БиХ: Алијини високи функционери

Тужилаштво је тада утврдило да су окривљени чинили добро организовану криминалну групу, која је имала за циљ рушење постојећег поретка и успостављања Исламске државе на територији БиХ, а све у договору са одређеним групама из иностранства.

За своје заслуге у влади СДА, пре неколико деценија Сена Узуновић добила је и новац за стамбено збрињавање. Оданост странци која ју је "лансирала" и менторима са Запада очито није престала, јер је готове две деценије касније преко исте везе поново добила значајну позицију, овај пут не у политици, већ у Тужилаштву БиХ.

Међутим, њени "рани радови" изашли су у јавност тек након именовања за судију у процесу против Милорада Додика, због непоштовања одлука Кристијана Шмита, којег у Српској не признају јер не постоји одлука о његовом именовању за високог представника у СБ УН. 

"Из биографије судије Сене Узуновић види се да је била помоћник командира, а након тога је обављала правосудну функцију у суду у Коњицу што нам ствара оправдану сумњу да не може бити непристрасна и да је врло свесно постављена на позицију да суди председнику Републике Српске Милораду Додику", рекао је Којић.

Којић је открио да је Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, док је он био директор, доставио Високом судском и тужилачком савету БиХ информацију о судијама и тужиоцима Суда и Тужилаштва БиХ који су обављали правосудне функције за време оружаних сукоба у БиХ.

Он је појаснио то је учињено да би те судије и тужиоци, који су и у време достављања информације као и у ратном периоду обављали исти посао, били склоњени са тих позиција, јер не постоји могућност да буду објективни и непристрасни.

Злочин над Србима о коме је Коњиц ћутао: Стрељање професора и њихових синова Петра (7) и Павла (5)

Коњиц, у којем је Узуновићева службовала, иначе је познат по томе што су 1992. године, на почетку рата у БиХ, терористичке јединице патриотска лига и Зелене беретке убиле породицу Голубовић – двоје наставника и њихове малолетне синове Петра и Павла. Узуновићева, међутим, није видела разлог да покрене поступак против злочинаца.

Да нису само Срби испаштали, а за злочине над њима "нема одговорних" говори и чињеница да је на том подручју постојао логор Трусина за Хрвате, у који су бошњачке паравојне снаге одводиле и мучиле своје комшије .

Којић, који је и правник, констатовао је да се Узуновићева као судија изненада појавила на суђењу председнику Републике Додику без било каквог претходног обавештења одбрани да је дошло до промене судије.

"Имамо пуно право с обзиром на биографију Узуновићеве да сумњамо да ће као судија у процесу против председника Републике Српске непристрасно донети пресуду њему, а самим тим и Српској", истакао је Којић.

У информацијама из Републичког центра указано је да о пристрасности Узуновићеве, која је тада била тужилац Тужилаштва БиХ, говори чињеница да је за време рата обављала дужност помоћника команданта за правне послове у 5. брдској бригади Армије РБиХ, што је јасно видљиво из документа из јуна 1993. године, где се наводи њена функција приликом узимања изјаве од сведока.

РТ Балкан сазнаје: Хрватско-муслиманске снаге држале Србе и њихову децу у најмање 322 логора у БиХ

Како наводи Срна, Центар је као прилог доставио записник о узимању изјаве од Хусније Тулић из 5. брдске бригаде Армије РБиХ од 3. јуна 1993. године.

"Јасно је и да је данашњи тужилац Узуновић у периоду ратних сукоба била истражни судија, те је карактеристично да је учествовала у вођењу процеса и против неких лица који су правоснажно осуђена пред МКСЈ за злочине над Србима, али она није нашла за сходно да те злочине тада процесуира, него им је судила за убиство једног муслимана у Челебићу", наведено је у информацији која је достављена ВСТС-у.

Центар је подсетио и на податке из њене биографије са званичне интернет странице Тужилаштва БиХ у којој је наведено да је од 1993. године обављала функцију судије Окружног војног суда у Мостару – Одељење Коњиц.

Након рата била је судија Вишег суда у Мостару, Општинског суда 1 у Сарајеву и тужилац Кантоналног суда у Сарајеву. Тужилац Тужилаштва БиХ била је од 2009. године, односно тужилац Одељења два.

Такође се помиње и претходни судија Мирсад Стрика, и наведи да о његовим "нечасним радњама током рата у својству судије Окружног војног суда у Зеници сведоче информације које је прикупио Центар републичке државне безбедности Југославије из 1993. године, а наводи се да је непосредно кривотворио пресуде и остали судски материјал у монтираним судским процесима против Срба".

"У истом документу наводи се и то да је био председник већа у монтираном процесу против Србина Бобана Крајишника којем је досудио 13 месеци затвора", пише у информацији достављеној ВСТС-у БиХ.

Ко је човек који ће судити Додику: Ослобађао борце са сиријског ратишта и сумњиве званичнике

Даље се додаје да о судском ангажману Стрике у Окружном војном суду у Зеници током рата говоре многи материјални докази у којима је видљиво да је учествовао у правосудним поступцима против српских цивила, као и да су наведени прилози попут пресуда против Влајка Топаловића од 30. октобра 1992. године, Синише Топаловића од 28. септембра 1992. године, Вукана Купрешака од 1. октобра 1992. године и други.

Симптоматично је да биографије судија и тужилаца коју учествују у процесу против Милорада Додика, дакле, углавном садрже једну заједничку ствар – учествовали су у рату и осуђивали су Србе, а одбијали да процесуирају злочинце који су убијали Србе у рату у БиХ.

Стога је оправдана забринутост, не само званчника из Републике Српске, већ и забринутог народа, који још увек памти ратна збивања, злогласне логоре и мучилишта за Србе широм БиХ.