Србија и Балкан

Немац у Београду: Каква је будућност односа Србије са владом Олафа Шолца?

Немачки министар одбране вратио се са своје мини турнеје по Балкану, током које је посетио и Србију, а политичке разлике између Берлина и Београда изгледају дубље него икада. Има ли икакве наде да би односи двеју земаља у наредном периоду могли да крену узлазном путањом?
Немац у Београду: Каква је будућност односа Србије са владом Олафа Шолца?© AP Photo - Darko Vojinovic / Maja Hitij - Getty Images / luzitanija - stock.adobe.com

Слажемо се да се не слажемо - тако би се најбоље могао описати јучерашњи састанак председника Србије Александра Вучића и немачког министра одбране Бориса Писторијуса, као и конференција која је уследила.

Двојица званичника су се сложила око мало чега. Заправо, могло би се рећи да су односи Србије и Немачке "једноставни" само када је реч о економији: Немачка је највећи спољнотрговински партер Србије, а трговинска размена двеју земаља је у 2022. години износила око 8,3 милијарди евра.

Ипак, када је реч о политичким темама, Вучић и Писторијус нису пронашли заједнички језик - било да је реч о Косову и Метохији, Русији или недавно одржаним изборима у Србији.

Са таквим виђењем ствари се слаже и новинар Мирослав Стојановић, који за за РТ Балкан каже да, иако су економски односи Србије и Немачке добри, између двеју земаља постоји више значајних политичких спорова.

"Што се тиче односа, они економски су заиста добри и наставља се немачка инвестициона офанзива, недавно је почела изградња још једне фабрике. Ипак, политички, главни спорови настају око Косова и фаме о наводном руском утицају на Балкану. То је очигледно један од разлога посете Писторијуса Београду, Приштини и Сарајеву", каже он.

Шта се крије иза приче о "миру и стабилности"

Писторијус је у Београд донео поруке "мира и стабилности", уз нагласак да је, када је реч о односима Београда и Приштине, императив "повратак дијалогу и деескалацији".

"Главни мотив је та наводна претња да би простор могао бити дестабилизован, а ту је поменуо Русију. Зато је цела прича била усмерена ка томе да се потврди нека врста оријентације свих лидера да ће очувати стабилност. Он је, наводно, био задовољан изјавом Вучића да ће одржати стабилност", наводи Стојановић.

Наш саговорник наглашава и да је атмосфера током посете била помало усијана због недавних криза у региону, пре свега у Бањској и БиХ, као и да је симптоматично то што је немачки министар када је дошао у Сарајево информације добио од Кристијана Шмита, ког Република Српска не признаје као високог представника.

"Заправо, главна идеја је била да се на овом простору, који Европа сматра важним, сузбије тај умишљени руски утицај. Зато је председник добро рекао када је напоменуо да је утицај других земаља овде јачи од руског", наводи он.

Мартенсов текст у ФАЗ-у није објављен случајно  

Стојановић указује и на текст новинара Михаела Мартенса недавно објављеном у немачком ФАЗ-у у ком се упозорава да би Србија могла да "окупира" север КиМ, наводећи да није случајно то што је он објављен управо сад.

"Ту је био и текст у ФАЗ-у да би Србија могла по азербејџанској формули у Нагорно-Карабаху да 'освоји' северни део Косова, односно своју територију. То је вероватно било намерно пуштено у том тренутку, пре него што је Писторијус начелно требало да обиђе немачке војнике на КиМ и у БиХ", наглашава он.

Немачки министар је током конференције за новинаре поново позвао Србију да уведе санкције Русији, чиме је само поновио од раније познати став Берлина о том питању. Исте поруке послао је и немачки канцелар Олаф Шолц током посете Београду средином 2022. године.

"Писторијус је у једном тренутку рекао и да се 'не може играти на две свадбе', као и да Србија треба да уведе санкције Русији. Ипак, он је ипак похвалио што се Србија ускладила са појединим резолуцијама о Украјини у Уједињеним нацијама", наглашава Стојановић.

Београд и Берлин - како даље?

Конференција за новинаре председника Вучића и министра одбране Писторијуса показала је колико су поделе између Београда и Берлина дубоке, те да када је реч о политичким питањима две стране могу само да се "сложе да се не слажу".

Такав закључак није изненађење - штавише, било би шокантно да је Писторијус послао било какву поруку која указује да у Немачкој ипак постоји разумевање за српску позицију.

Тога, наравно, није било, а односи двеју земаља ће по свој прилици и у будућности бити "затегнути".

"Могло се очекивати да ће тон немачке владе бити оштрији зато што Зелени воде спољну политику, а они су веома радикални у својим ставовима не само према Србији, већ и према Русији и Кини. То је доста другачије од претходних влада које су водили Демохришћани", објашњава Стојановић.

Он каже да не очекује промену политике према Србији у наредним периоду, макар не пре следећих парламентарних избора за две године.

"То ће доста зависити и од ситуације у Украјини, и тога да ли ће се и како тај сукоб окончати. Уколико би Руси победили, ситуација би могла да буде мало релаксиранија. Ипак, тренутно нема изгледа да ће се нешто драстичније променити", закључује он.

image