На КиМ се не спроводи Закон o употреби језика, Србима се ускраћује право на матерњи говор

Док је последњих недеља и месеци у жижи јавности постојећи Закон о родној равноправности, поготово онај део о родно осетљивом језику који ће од априла бити у обавезној употреби, један други - Закон о употреби језика у јужној српској покрајини остао је потпуно у другом плану, макар за Србе који на Косову и Метохији све чешће немају право на употребу матерњег језика, јер им се оно ускраћује у забрањује.

Новинар и књижевник Живојин Ракочевић навео је да се на "Косову" савршени преписани европски закони на свим нивоима не примењују, те да је иста ситуација и са Законом о употреби језика.

"Никога од нас овде нема да се бар једном недељно не запита 'смем ли сада да кажем нешто на свом српском матерњем језику'. Ако изађете у било коју нашу енклаву и сретнете неког средњошколца, неко дете, и кажете му једно просто и обично 'добар дан', прође неколико тренутака неприродних док вам оно не узврати на 'добар дан'. И шта се крије у тих неколико тренутака? То дете проверава ко сте, то дете проверава да ли сме да вам одговори, то дете је научило инстиктивни опрез у употреби свог матерњег језика", објашњава Ракочевић за "Косово онлајн".

За кршење закона упућује се на Вучитрн, Глоговац, Качаник, у Приштину...

"То је просто једна чињеница у којој је ваш матерњи језик, ваш српски језик, окидач за вашу несрећу и он је 25 година после сукоба аларм после ког ви бивате избачени из живота", објашњава он и набраја различите примере дискриминације од полицајца који очекује да говорите албански језик и службенице која вам спусти слушалицу, преко превода на албанизовани српски језик који раде "неки повереници за језик", до спровођења ћутања на јавним местима са већински албанским народом. 

Адвокат Јована Филиповић каже да се закон не поштује ни у институцијама које доносе законе, а ни у онима које их спроводе попут судова.

Она истиче да често долази до кашњења и одлагања рочишта због тога што се документа не преводе на српски језик или се касни са преводом.

"Многе странке и не знају да имају права да траже превод својих одлука, већ се служе самостално преводом. Да ли је то путем гугла или путем некога ко познаје албански језик, сналазе се на сваки могући начин, али то, наравно, није у реду и не би требало тако да буде, већ онако како је то по слову закона - уколико се странка обратила на једном језику да и одговор те институције буде на том истом језику", каже Филиповић.

Реагујући на тврдње премијера привремених приштинских институција Аљбина Куртија да се Закон поштује на свим нивоима, новинар Владимир Радомировић каже да Курти може да говори и измишља шта хоће за стране медије.

Новинар каже да ускраћивањем права на употребу матерњег језика почиње прогон сваког народа.

"То је покушај насилне асимилације Срба да они постану некакви Косовари, да немају свој идентитет и страшно је што међународна заједница и западне организације које се баве људским правима не реагују на то питање. Судбина Срба је веома тешка. Мислим да и Србија и сви наши партнери које имамо морају да подигну глас и да спасу оно што се може спасти у овом тренутку", закључио је саговорник "Косово онлајна".