Србија и Балкан
Усташки симболи испред православног гробља у близини Сиња
Мештани овај немили догађај повезују с недавним окупљањем у једном ресторану у Дицму одржаном у организацији тзв. Хрватског православног центра поводом православног Божића
Усташки симболи исписани црним спрејем осванили су у Дицму, месту између Сплита и Сиња, на путу испред капије која води на православно гробље и храм Успења Пресвете Богородице
Испред капије гробља у дужини од око пет метара исписани су: усташко слово 'У' и скраћенице усташког поклича "за дом спремни" и Независне Државе хрватске, уз крст и шаховницу са првим белим пољем.
Симболи су исписани средином прошле седмице.
"У Дицму још од времена рата није било оваквих парола. Службе на челу с начелником Општине Дицмо Петром Маретићем врло брзо су реаговале, као и полиција. Надамо се да ће се врло брзо открити ко је и зашто написао усташке поруке. Хрвати и Срби у овом крају живе заједно, без икакве мржње и нетрпељивости", рекао је за портал хрватског недељника "Новости" председник Већа српске националне мањине Сплитско-далматинске жупаније Божидар Симић, који је пореклом из овог краја.
Начелник Маретић је за сплитску "Слободну Далмацију" казао да су одмах кад су сазнали за вандалски чин изашли на терен с комуналцима и да ће графит хитно бити испескарен и хемијски обрисан.
Маретић је нагласио да мисли да су то направили млади људи без срама и изразио жаљење што немају пијетета према покојницима.
Хрватска полиција спроводи криминалистичко истраживање и предузима мере и радње у циљу утврђивања чињеница.
За време рата на цркву је бачена експлозивна направа, као и на још неколико стамбених објеката. Касније међуетничких инцидената није било, а мештани су цркву обновили.
Иначе, у Дицму, живи тридесетак припадника српске националности, док их је пре Другог светског рата било пуно више.
Мештани немили догађај повезују с недавним окупљањем у једном ресторану у Дицму одржаном у организацији тзв. Хрватског православног центра поводом православног Божића.
Председник тог удружења, чије је седиште у Вуковару, Предраг Мишић Пеђа заговара оснивање Хрватске православне цркве.
Ради се о једној од неколико струја која се међусобно свађају око права на наслеђе цркве за чије је оснивање у Другом светском рату најзаслужнији био усташки поглавник Анте Павелић с циљем да подјарми православне вернике који нису протерани, ликвидирани или покатоличени.
На скупу је био и генерал Маријан Марековић, као изасланик председника Зорана Милановића, те Динко Тандара, изасланик потпредседника Владе и министра хрватских бранитеља Томе Медведа, потом Анте Санадер, потпредседник Хрватског сабора, Иван Пенава, градоначелник Вуковара, пензионисани пуковник Мирко Чондић, Марко Скејо, командант 9. бојне ХОС-а те више одборника жупанијске Скупштине и сплитског Градског већа.
Начелник Маретић је казао да не зна имају ли графити везе с тим скупом и иницијативом, да није био на њему и да оваквих инцидената пре у општини није било.
Слично размишља и Симић који каже да не зна постоји ли икаква веза графита и десничарског окупљања те изражава наду да се ради о делу неодговорног појединца, преносе хрватске "Новости".
