Хоће ли бити угрожено информисање на КиМ: Српске гето заједнице као пацифичка острва

"Телеком Србија" поднео је кривичну пријаву против Љуљзима Хетемија, који је на изборима на којима је учествовало око три одсто бирача изабран за председника општине Лепосавић, због грубе злоупотребе службеног положаја и уништавања приватне својине, изјавио је директор српске компаније Владимир Лучић.

Постављањем репетитора другог оператора, по свему судећи блиског Приштини, дошло је до прекида сигнала "Телекома" којим је било погођено око 5.000 корисника српске компаније. Лучић је рекао да је Хетеми "намерно прекинуо сигнал људима, искључиво зато што су Срби, а нама прекинуо сигнал и узима опрему, искључиво зато што смо српска компанија". 

Лучић: У току дана корисници на северу КиМ добиће мобилни сигнал, кривична пријава против Хетемија

Прекид сигнала, застрашивање запослених и друге врсте притисака настављају се после покушаја Приштине да забрани рад "Телекомове" ћерке фирме на Космету МТС д.о.о. у августу 2022. године. Према речима, Лучића, "Телеком" омогућава интернет за више од 30.000 домаћинстава на КиМ, "омогућавамо да се гледају српски канали и омогућавамо мобилну телефонију".

У овом случају, дакле, не ради се само о томе да се једној српској компанији отежава или онемогућава пословање. Таквим притисцима Приштине отежава се и информисање Срба на КиМ јер канале српских телевизија они највећим делом прате управо преко услуге коју им пружа српска компанија.

А приступ српским медијима њима је делимично већ онемогућен и то пре догађаја у Бањској, који су, у међувремену, постали најчешћи изговор Приштине за спровођење сваке врсте репресије над Србима. Наиме, од јуна прошле године на КиМ не стиже штампа из Србије - забрањена је заједно са српским производима. 

Ускраћивање српске штампе изазвало је благе или никакве реакције, рекао нам је један од српских новинара са КиМ са којим смо разговарали, а који је желео да остане анониман. Толико о томе колико се полаже на слободан приступ информацијама. Није било никакве реакције Независне комисије за медије у Приштини, али је зато скинут из понуде спортски канал "Арена спорт" због емитовања спота "Хвала херојима из Бањске", прича нам наш саговорник. Додаје и да је овај канал тек пре неколико дана поново враћен у понуду.   

"Телеком је откупио све операторе који су радили на северу КиМ, они су наставили да раде по својим плановима и програмима, са својом листом канала коју су већ имали. Они су најгледанији, а ту су сви канали из централне Србије које можемо да пратимо. На тој листи канала је чак додат албански РТК1 и РТК2. На овом последњем, када иду преноси из Скупштине Косова нема превода на српски језик иако је то Уставом загарантовано право", прича нам наш саговорник са КиМ.

У понуди је и локална телевизија "Мост" и за сада нема проблема у њеном емитовању и пласирању њеног медијског садржаја.

"Али са одлукама које долазе, питање је када ће и то да нам се угаси. На пример, косовски закони и Устав прописују да свака заједница има право на коришћење својих топонима. Али рецимо на ТВ 'Мост' или било којој другој српској телевизији на КиМ, новинар не сме да каже 'Косово и Метохија' јер ће и телевизија и новинар да буду кажњени. Законски ниси погрешио, али ћеш свакако да будеш кажњен", описује нам делић медијске ситуације на КиМ наш саговорник.  

Председник Удружења новинара Србије и директор Културног центра у Грачаници Живојин Ракочевић каже да је у основи проблема то што се не поштују закони, јер да се то чини никоме не би пало на памет да дира опрему оператора.

"Основна ствар је да смо ми у процесима одузимања нечега и то се не зауставља. У тим процесима нема краја зато што су закони и договори потпуно игнорисани и онда је сасвим реално да се очекује свашта, мада не смемо да плашимо људе. Али, у процесима смо у којима може бити узето све", каже Ракочевић.

Он објашњава да су српски медији на Космету у основи структурно постављени као мрежа гето заједница, која се формирала и формира се још увек на различите начине 25 година.

"Медији су једини суштински одговорили на гетоизацију и губитак града јер су се  први увезали у мреже, то се зове Косма мрежа, и преживели смо као заједница, не као гето људи, гето новинари. Када смо то радили, био је један немачки експерт који је на Пацифику увезивао нека острва линковима и њему је то тако личило на пацифичка острва која треба повезати линковима. Тада кад је настала мрежа нисмо имали телефоне, у неким крајевима нисмо имали телефонски сигнал уопште", прича Ракочевић.

Он додаје да је законска регулатива таква каква јесте, а рад медија контролише  Независна комисија за медије у Приштини.

"Али, с обзиром да крше комерцијалне договоре са МТС-ом и да доводе у питање оно што је комерцијално, шта тек може да се ради са овим што не доноси новац. Свака могућност ускраћивања средстава комуникације, било којих, угрожава медије и информисање. Угрожава осећај да можеш да комуницираш. Сви ћемо се снаћи, ићи ћемо у роминг, неће се то зауставити, али тај осећај да се нешто узима противправно је самим тим угрожавање свега, живота, медија", истиче Ракочевић.