Србија и Балкан
Случај судије Медића: Суде му у Хрватској за ратни злочин јер је "био неки Медић"
Родбина и одбрана осумњиченог од почетка тврде да је по среди замена идентитета, да је Медић невин, а суду достављене хиљаде страница докумената као доказ да окривљени има алиби
У Жупанијском суду у Осијеку настављено је суђење Војиславу Медићу, бившем истражном судији Војног суда у Београду кога Хрватска терети да је током 1991. и 1992. године учествовао у злостављању ратних заробљеника у наводним логорима код Сремске Митровице и у Нишу.
Пензионисани судија Медић ухапшен је 6. јуна 2022. године на хрватској граници, на прелазу Товарник, по повратку из Хрватске где је, пошто има и хрватско држављанство, путовао да поднесе захтев за издавање новог пасоша.
Током јучерашњег дана на рочишту су прочитани искази петоро сведока одбране који су у међувремену саслушани у Београду. Тако је Лидија Маричић, записничарка Војног суда која је годинама радила са Медићем, на саслушању изјавила да Медић током 1991. године није био одсутан са посла и да су имали велики број предмета.
"Испитивања смо обављали у Београду. У Митровицу сам отишла једном, не са Медићем, него са судијом Стошићем јер се његов записничар разболео", изјавила је записничарка Лидије Маричић.
Судија Бранко Стошић потврдио је да је током 1992. одлазио у Митровицу ради испитивања осумњичених.
"Тврдим да Медић није ишао у Митровицу ради саслушања лица. Једино што знам је да је ишао на увиђај у Стајићево где је преминуо један заробљеник из Вуковара. Нико од заточених које сам ја испитао, није се жалио да је мучен", гласи исказ судије Бранка Стошића.
Како је пренео портал РТС, хрватско државно тужилаштво устврдило је да "ти наводи сведока нису веродостојни", а као доказ приложили су две раније пресуде за мучење заробљеника у Митровици.
Са друге стране, одбрана Медића одбацила је поменуте пресуде као валидне доказе и замерила "на начину испитивања сведока". Адвокат оптуженог бившег судије није се сложио ни са начином испитивања сведока који, који како је рекао, потврђује да је реч о замени идентитета.
"Видели сте из моје примедбе да је читање увек двојбено. Оно што се уноси (у записник) је другачије од оног што се говори. Жива реч је жива реч, председник је само део онога што је речено читао. Сведоци нису ни имали прилику да их види јавност, суци, чланови већа, кao и да схвата колико су они веродостојни и уверљиви", рекао адвокат одбране Томислав Филаковић.
Родбина оптуженог судија као и одбрана од почетка инсистира да је Медић невин и да је посреди замена идентитета, као и да окривљени има алиби за период од новембра 1991. до августа 1992. године када је наводно, починио кривично дело које му се ставља на терет. На рочиштима крајем прошле године, одбрана је суду, као доказе приложила више од 600 докумената на неколико хиљада страна који то и потврђују.
"Заиста сматрамо да оптужница није смела ни да буде подигнута, да се ово направило у фази истраге оптужница не би ни била подигнута јер ово су веродостојни документи у које нико није поставио сумњу. Ако је тако, Војислав Медић није могао бити ни у Вуковару, ни у Митровици", речи су адвоката Филаковића.
И ћерка судије, Тамара Медић, сматра да је њен отац невин у затвору и да је дошло до замене идентитета. Она од хапшења оца понавља да "у Хрватској имају погрешног човека", као и да суд не узима у обзир достављена документа.
Ћерка осумњиченог раније је испричала и да је њен отац родом из Лике, да су њени баба и деда избегли из Хрватске током Олује, 1995. године, да је отац са браћом 2006. године обновио кућу у Хрватској и да је од тада, до хапшења, сваке године редовно путовао у Хрватску и то без икаквих проблема.
"Они имају 30 сведока који сведоче у свим предметима који имају везе са ратом. То су бивши логораши и 'бранитељи Вуковара', људи који заиста јесу у рату били заробљени и преведени на територију Србије. Ти сабирни центри су постојали, они су ту боравили, а тата не може да тврди шта се тамо дешавало јер тамо није ни био", испричала је прошле године Тамара Медић новинарима "Блица".
Сведоци, према њеним речима, тврде да је судија Медић радио у МУП-у у Загребу, што је сасвим нетачно, а да је касније, током 1991. стигао у Вуковар, где је био део штаба одбране Вуковара и боравио до половине септембра 1991.
"Одатле га препознају сведоци који су наводно са њим проводили време, возили га, кували му кафу и слична навођења, а ми смо суду у Осијеку доставили материјалне доказе о томе где је он заправо био у то време", испричала је она.
Тужиоци тврде да је Медић, наводно, као члан контраобавештајне службе на изненађење свих "бранитеља Вуковара", прешао на страну Србије када их је, како наводе, злостављао у центрима Сремска Митровица, Стајићево и Ниш.
"И за то су суду достављени материјални докази из државних институција о томе да тата никада није био члан нити једног оперативног тима KОС-а. Исто тако, он ни теоретски није имао шансу да у то време прелази линију борбе и да из Београда долази у Загреб/Вуковар. То није био мој отац", речи су Тамаре Медић.
Према њеним речима, Тужилаштво Републике Хрватске прибавило је документ о томе да њен отац никад није радио у МУП-у Хрватске, да нема статус "бранитеља", нити да је хрватски пензионер, али да тај доказ Тужилаштво није доставило суду.
Остао је забележен и детаљ са рочишта када је један од сведока у исказу стално говорио "Војислав Медић" иако се у оптужници наводи само "мајор Медић". На питање адвоката како је у исказу од раније, у другом предмету, помињао извесног мајора Милана Медића, а сада Милан одједном постаје Војислав, сведок је одговорио – "Свеједно ко је, био неки мајор Медић".
Осим овог, један од сведока испричао је да је пред хрватским Сабором покренуо поступак да се Медићу одузме статус "бранитеља", хрватско држављанство и пензија, а Медић, како је доказано на суду, нити има статус "бранитеља", нити има хрватску пензију.
