Српско-хрватски односи: Ко је на правој страни историје

Односи Србије и Хрватске на веома су ниском нивоу, а најновија епизода у којој је шеф хрватске дипломатије Горан Грлић Радман назвао председника Србије "трабантом и сателитом Русије" и истакао да његова политика мора да одлучи "на којој ће столици да седне" само је још један показатељ да има мало дипломатије а много омаловажавања, које, као по правилу, обично иницира хрватска страна. 

На протестну ноту Министарства спољних послова Србије које је осудило мешање у унутрашње ствари Србије, хрватско Министарство спољних послова одговорило је саопштењем да Србија мора да се сврста на праву страну историје. 

Осврнуо се на речи хрватског шефа дипломатије и доскорашњи директор БИА и оснивач Покрета социјалиста Александар Вулин који је навео да пошто су Хрвати НДХ два пута добили од Немачке (1941. и 1991), они и не могу да разумеју да Срби своју државу нису добили ни од кога.

Дачић: Нико нема права да дели лекције Србији, Хрватска је у сталној кампањи

Србија је одлучила да не изда браћу, навео је Вулин у свом саопштењу, "а Хрватска то тешко може да разуме, јер она нема браћу, има само газде". Он је реаговао и на саопштење хрватског МСП-а у којем се од Србије тражи сврставање на праву страну историје. 

"Пристајем да прихватим да је Хрватска у праву и да је на правој страни историје, само ако нам покажу када су Хрвати били на победничкој страни историје и када нам покажу који је град лепше, срдачније и искреније од Загреба дочекао Хитлерову војску", поручио је Вулин.

Иронија је да Хрватска некоме говори да треба да се сврста на праву страну историје, каже за РТ Балкан некадашњи министар у Влади Србије, новинар и публициста Ратко Дмитровић.

"Када је то хрватска политика била на правој страни историје? У светским сукобима увек су били на погрешној страни историје. Држати лекцију Србији и Србима који су увек били на правој страни није ни увредљиво него трагикомично", истиче Дмитровић.

Он додаје да је апсолутно нејасно из којих мотива је Грлић Радман говорио о Србији, осим из личних, а онда и владиних.

"Ништа то није ново осим што је у овом случају, он покушао да раздвоји однос према народу и однос према политици. Али председник Србије, као и председник Хрватске, није пао с крушке него је изабран", истиче Дмитровић.

Хрватска: Грлић Радман "само" констатовао чињеницу о неусклађивању Србије са политиком ЕУ

Он указује да је важна чињеница да се све то догађа и поред тога што у Београду и Загребу постоје коалиционе владе у којима учествују хрватска, односно српска странка.

"У Загребу, Српска самостална демократска странка Милорада Пуповца партиципира у влади и даје потпредседника. Невероватно је да хрватски министар себи допусти тако нешто, а још је невероватније да председник српске партије Милорад Пуповац ћути", истиче Дмитровић.

И директор Документационо-информативног центра "Веритас" Саво Штрбац слаже се да сама порука министра Грлић Радмана, о увођењу санкција Русији и усклађивању спољне политике са оном ЕУ, не одступа од званичног става хрватске владе, али ни Европске уније чији је Хрватска члан.

"Начин на који је то рекао, међутим, показује да не краси хрватског министра нека дипломатска мудрост, а њен недостатак само је погоршао ионако лоше односе две земље. Можда је у питању била неспретност, али можда је и намера будући да је ово супер-изборна година у Хрватској, а у предизборној кампањи традиционално се добијају поени на негативном односу према Србији и Србима", напомиње Штрбац.

Он подсећа да је уручивање протестних нота постало врло учестало када су у питању две суседне земље: недавно је Загребу уручена протестна нота због спаљивања лутке са ликом Вучића, а пре тога, крајем године, Загреб је Београду уручио протестну ноту због организовања скупа на Правном факултету "Правни субјективитет Републике Српске Крајине".

"То само показује да су односи на веома ниском нивоу, чак нижем него за време ратова деведесетих година прошлог века када су Слободан Милошевић и Фрањо Туђман ипак имали међусобну комуникацију, док она данас готово да не постоји", истиче Штрбац.

Омаловажавање се могло недавно чути и од хрватског председника Зорана Милановића који је српску политику назвао "купусаром": годинама је изразито проевропска, па изразито проруска, а народ стриже ушима, како је рекао хрватски председник.

"Нема никакве разлике између Јосиповића, Колинде, Милановића, при чему Милановић нема 'ручну'. То што је рекао и говори о Србима и српској политици, то исто говори и за Пленковића и још десет пута горе. Србија заиста нема партнера у хрватској политици. Постојао је један трачак наде у једном тренутку који се звао Иво Санадер. То је човек који је сада у затвору, њихова ствар, који је први дошао на Бадњак код Срба и на вратима рекао: "Христос се роди". За време њега другачији однос је био према Србима у Хрватској и појединачно и колективно", истиче Ратко Дмитровић.