Нова мигрантска криза, број захтева за азил у ЕУ скоро као 2015.

Током 2015. године Сари континент доживео је врхунац мигрантске кризе, када је земље Европске уније, Норвешку и Швајцарску "похарало" 1,3 милиона људи из ратом захваћених подручја, и прошла 2023. умало је доживела сличну судбину јер је захтев за азил поднело више од 1,1 милиона људи.

Како се наводи у годишњем извештају Агенције ЕУ за азил (ЕУАА) објављеном 28. фебруара, прошле године захтева за давање азила било 18 одсто више него 2022. године.

Захтев је поднело 1.142.618 људи, док је у пику мигрантске кризе 2015. тај број био 1.315.466.

Стопа одобрених захтева за избеглички статус или супсидијарну заштиту била је око 43 одсто и она је годинама готово иста, при чему су исти и изгледи држављана различитих земаља да добију боравак. Тако је стопа за Бангладешане већ годинама око 5 одсто, Пакистанце 11 одсто, док становници Еритреје у 83 одсто случајева добијају заштиту.

Крајем 2023. у процедури је било још 883.000 захтева, што је највише од врхунца мигрантске кризе 2015 и 2016, пише Дневни европски сервис.

Указује се, међутим да све то не приказује димензију изазова са којима се ЕУ суочава, пошто је у њој неки облик привремене заштите добило око 4,4 милиона избеглих Украјинаца, који не морају да траже азил да би добили право боравка.

Међу тражиоцима азила и даље су са 181.000 захтева најбројнији држављани Сирије, при чему је њихов број у односу на 2022. порастао за 38 одсто. Следе Авганистанци који си поднели 114.000 захтева, али је то било 11 одсто мање него 2022.

Процентуално је највише порастао број тражилаца азила из Турске, за чак 82 одсто на 101.000.

У извештају се наводи и податак европске граничне и обалне службе "Фронтекс" да је 2023. године забележен највећи број илегалних прелазака спољних граница ЕУ од 2016.

Најпожељнија дестинација за потенцијалне азиланте и прошле године је била Немачка у којој је са 29 одсто поднета готово трећина свих захтева примљених у земљама ЕУ, односно 334.000.

У Немачкој је поднето више захтева него у Француској (167.000) и Шпанији (162.000) заједно, које су на другом и трећем месту по броју захтева.

Мађарска, иако земља са 9,5 милиона становника, убедљиво је на зачељу и прошле је године примила само 30 захтева. Малени Кипар је са својих око 921.000 становника примио 12.000 захтева за доделу азила.

Готово петину захтева за азил у земљама ЕУ поднели су држављани земаља који су у ЕУ допутовали легално, као регуларни путници, захваљујући томе што уживају повластице безвизног режима.

Таква повластица је на пример после Брегзита додељена држављанима Велике Британије, а међу тражиоцима азила који су имали ту врсту бенефиције највише је било Венецуеланаца, Колумбијаца и нешто мање Перуанаца. Велика већина њих азил је затражила у Шпанији.

Када је реч о Украјинцима који су добили привремено уточиште и заштиту у ЕУ, у односу на број становника највише их је примила Чешка, а следе Бугарска, Естонија, Литванија и Пољска.

По укупном броју, највише их је међутим било у Немачкој (1,2 милиона) и Пољској (један милион).

ЕУАА се извештају ограђује да је прецизне податке о пореклу тражилаца азила некада тешко установити, јер неки имају држављанство које се различито третира у чланицама ЕУ, као што је на пример случај са расељеним особама из Палестине коју не признају све земље Уније.